Holivud probudio Nemce

„Šta smo loše uradili? Moj tast je učestovao u ratu, njegov stan je obijen. Moja porodica, moji sinovi se osećaju kao Nemci, kao i vi.“

22. januar 1979: Na ARD-u se prikazuje serija „Holokaust“. Serija ima četiri nastavka i prikazuje tragičnu istoriju jevrejske doktorske porodice Vajs. Prikazuje se njihovo bežanje i njihova smrt u nacionalsocijalističkoj Nemačkoj. Paralelno se prikazuje i sudbina pravnika Dorfa, koji pravi karijeru u Himlerovim SS jedinicama i učestvuje u masovnim ubistvima. Ta serija nije samo veliki korak napred u vidu istorije mentaliteta Nemačke, nego dovodi veliki broj gledalaca do toga da se pozabave svojom prošlošću . Pogrom Jevreja kao sapunica? Mnogi su kritikovali televiziju zbog odluke da prikazuju tu seriju. Ali, već posle prve epizode mišljenja se menjaju. Sa velikom potresenošću Nemci prate sudbinu porodice Vajs. Voditelji pitaju:„Jedna gledateljka iz Vupertala pita zašto se sve to desilo, ovde svi plaču“.

Rekordna gledanost

U seriji glavni likovi vode dijalog:

„Ti si uvek smatrao da si nešto posebno: fin i kultivisan, nacisti tebi ništa ne bi uradili, ni tebi ni deci. Pogledaj nas sad, pogledaj još jednom šta se sa nama dešava. Danas je nova godina i ko zna da li ćemo uopšte doživeti tu novu godinu“.

„To je kao kad jedeš špagete: Kad jednom počneš, ne možeš više da prestaneš. Kada si ubio 10 Jevreja, narednih 100 ti ne pada teško. A tek 1000 ne predstavljaju nikakav problem.“

Ono što dokumentarni filmovi, knjige, naučni radovi i škola nisu uspeli, ovoj seriji je bez problema uspelo. Naime, 30.000 ljudi zove televiziju redakciju , a 12.000 piše pisma. Postignuta je rekordna gledanost. 18 miliona ljudi gleda svaku epizodu. Naravno ima i kritike: Renate Lasker – Harpreht smatra da svakodnevica tog vremena nije prikazana na pravi način:

„Svi zatvorenici su imali hroničnu dijareju. Imali smo stalno bolove u stomaku. Smrdeli smo, gadili smo se sami sebe i drugih. Imali smo otvorene rane, bili smo apatični, nismo čak više ni videli veliki broj mrtvih tela ispred baraka. To je bila svakodnevica u koncentracionim logorima, a to u ovom filmu uopšte nismo videli. Videli smo lepe ljude, saosećanja i mržnju prema smrti“

Najviše mladih gledalaca

Naučnici govore o trivijalizaciji pogroma Jevreja i i falsifikovanju istorije. Preživeli, poput dobitnika Nobelove nagrade Eli Vizela, znaju kako se stvara komercijalna sapunica, koja predstavlja uvredu i za preživele, i za ubijene.Televizijski urednik Ivo Frencel kaže:

„Veliki deo publike je u početku bio veoma kritičan, ali se to promenilo nakon prve epizode. Ljudi su prepoznavali koliko je bitno da se ta serija prikazuje. Posle druge epizode se pojavila velika saosećajnost i potresenost. Kao da se čitava nacija probudila“

Interesantno je pomenuti da je najveći broj gledalaca bio u dobi od 20 do 35 godina.

„Ono sto me je najviše potreslo je to kako su mogli da zataškaju tako veliki zločin. ... To nije bilo lepo .... Trebalo bi da postoji mogućnost zaborava. Amerikanci i Englezi su takođe ratovali, Vijetnam, Hirošima,. Mora da se kaže da „mali čovek“ ne može ništa da učini povodom toga. ... Bio sam jako potresen, ponešto uopšte nisam mogao da gledam.“

Holokaust- sinonim za ubijanje Jevreja

Suočavanje sa nacionalsocijalizmom je u Nemačkoj izazvao holivudski film. I ako je istorija otišla mnogo dalje od onoga što se u filmu prikazivalo, nikad nije postojao način da se ljudi osveste. “Holokaust“ je naslov filma koji je postao sinonim za ubijanje Jevreja. Tadašnji nemački kancelar Helmut Šmit je rekao: „Smatram da je taj film izuzetno vredan, jer pomaže da čovek nauči ono što treba da nauči, da se užasi iz prošlosti ne bi ponovili.“