Hoće li kraljica uskoro vladati „Malom Britanijom“?
6. avgust 2019.
Koliko će „tvrd Bregzit“ bez prelazne faze, koji namerava da sprovede novi britanski premijer Boris Džonson, da promeni stanje u Uniji? Ne misli se na stanje u Evropskoj uniji, već u uniji koju čine Engleska, Vels, Škotska i Severna Irska. Ova četiri područja danas obuhvata Ujedinjeno Kraljevstvo. Koliko dugo će još tako biti? U Škotskoj i Velsu postoje težnje ka nezavisnosti koje bi, s obzirom na ekonomske posledice „tvrdog Bregzita" mogle da dobiju i podstrek. U Severnoj Irskoj, čija granica ka Irskoj bi trebalo da postane spoljna granica EU, sve su glasniji pozivi za ponovnim ujedinjenjem sa Republikom Irskom.
Britanski premijer Džonson je upravo završio posetu Velsu i Škotskoj i „pokrajini" Severnoj Irskoj. Svuda je hladno primljen.
Kakvo je stanje u pojedinim delovima Unije?
Severna Irska
Godine 1921. jug Irske je posle rata za nezavisnost napustio „Ujedinjeno kraljevstvo Velike Britanije i Irske" nastalo 120 godina pre toga. Šest županija na severu Irske je ostalo u Ujedinjenom Kraljevstvu. Tesnu većinu stanovništva tamo čine protestanti koji sebe vide kao Britance i žele da ostanu u Ujedinjenom Kraljevstvu. Manjina su katolici koji sebe vide kao Irce. Međutim, za sada samo mali deo katolika želi ponovno ujedinjenje sa jugom Irske.
Od 1960, između dve verske grupe stalno je dolazilo do nasilja. Bilo je terorističkih napada, oružane borbe protiv britanskih vojnika i policije. „Nevolje“ su okončane tek 1988. godine kada je na snagu stupio „Sporazum na Veliki petak“. Otada više ne postoji granica između Severne Irske i Republike Irske. Ovo otvaranje važi kao bitan faktor trenutno manje ili više mirnog suživota.
Britanska vlada za vreme Tereze Mej i EU su u okviru sporazuma o napuštanju EU postigle dogovor da ta ranica ostane otvorena dokle god ne bude moguće da se postigne dogovor o konačnom rešenju nakon „Bregzita“.
Severna Irska bi trebalo da ostane u carinskoj uniji sa Irskom, a time – i u EU. Ovo pravilo zvano „bekstop“ Boris Džonson želi da ukine jer bi ono značilo da, kako smatra, EU carinskotehnički drukčije tretira Severnu Irsku i ostatak UK.
U Severnoj Irskoj su stranke duboko podeljene. Repubelikanske stranke žele ponovno ujedinjenje sa Irskom. „Unionisti“ ne žele da prekinu veze sa Velikom Britanijom.
„Sporazum na Veliki petak“ predviđa da Severna Irska može da napusti Kraljevstvo ukoliko odluka o tome bude doneta većinom glasova na referendumu. U slučaju „Tvrdog bregzita“ ta klauzula bi mogla biti aktivirana. Irski premijer Leo Varadkar može da zamisli ponovno ujedinjene sa severnim delom zemlje i time ostanak u EU. I liberalni protestanti se sada pitaju da bi u nacionalističkoj Velikoj Britaniji još mogli da se osećaju kao kod kuće, kaže on.
Škotska
Novi premijer Boris Džonson je u ponedeljak tokom posete Škotskoj – izviždan. Nikola Sterdžeon, šefica škotske vlade, zapretila je premijeru novim referendumom o nezavisnosti Škotske u slučaju neuređenog „Bregzita“: „Škotska je tokom čitavog procesa Bregzita ignorisana. Prestanite da vodite našu zemlju u propast“, rekla je.
Godine 2014, Škoti su na prvom referendumu o nezavisnosti odbili državnu nezavisnost i izlazak iz Ujedinjenog Kraljevstva. No, sada je stanje potpuno drugačije, rekla je Nikola Sterdžeon. Tada su brojni Škoti rekli „ne“ – jer bi sa državnom nezavisnošću napustili i EU, rekla je Sterdžeon. No, danas se, kako je rekla, izlazi iz EU ako se ostane u Velikoj Britaniji. No, s obzirom na to da su Škoti na referendumu o „Bregzitu“ 2016. glasali za ostanak u EU, oni bi sada morali da osnuju nezavisnu državu da bi kao takvi mogli da pristupe EU.
Međutim, gledano iz škotsko-nacionalnog ugla, ima jednu manu. Nov referendum bi morala da odobri centralna vlada u Londonu sa Borisom Džonsonom na čelu. Dnevnik Sandej tajms je u junu objavio anketu prema kojoj bi zagovornici škotske nezavisnosti na narednom referendumu pobedili sa prednošću od šest procenata.
Vels
I u Velsu, koji od 1282. godine pripada Kraljevstvu Engleske, stalno se pruža otpor nadmoći Londona. Prema anketi BBC, trenutno je manje od 10 odsto od tri miliona Velšana zaista oduševljeno državnom nezavisnošću. Gotovo 100 godina, u Velsu postoji nacionalistička stranka koja se nekada manje, nekada više, bori za nezavisnost. Ona je na poslednjim izborima za Donji dom parlamenta osvojila četiri mandata. Šef stranke Adam Prajs rekao je da će u slučaju „tvrdog Bregzita" na kraju oktobra u Velsu biti održan referendum o nezavisnosti. „Parlametn u Vestminsteru u Londonu, a ne Evropska unija, prevario je velški narod“, rekao je Prajs o dosadašnjem kursu konzervativne centralne vlade.
Vels ima ograničen autonomni status i sopstveni parlament. Premijer Velsa, laburistički političar Mark Drakeford, kritikovao je to što, kao što je rekao, konzervativni premijer Džonson „nema plan“. Seljaci u Velsu će trpeti štetu ako EU od oktobra više ne bude plaćala subvencije, kaže Drakeford. Džonsonovo obećanje o boljem „dogovoru“ Drakeford ne smatra ozbiljnim. Nije čudo što je Džonsono bio izviždan i u Kardifu. Ali, on nije izneo zahtev za nezavisnošću, kao što je to učinila njegova škotska koleginica. Većina Velšana je na referendumu o „Bgrezitu" 2016. glasala za izlazak iz EU.
Da li će kraljiva posle „tvrdog Bregzita“ izgubiti deo svojih podanika jer Šoti, Severni Irci i Velšani teže ka nezavisnosti? Na ovo pitanje je u ovom trenutku teško odgovoriti, smatra Keti Hejvord, sociološkinja sa Kvins univerziteta u Belfastu: „Na pomolu trenutno nema većine za ovakav razvoj situacije, ali nakon tvrdog Bregzita će se sigurno sve promeniti“, rekla je ona za francusku televiziju Frans 24.