Haški tribunal zaslužan za formiranje Medjunarodnog krivičnog suda
4. jun 2007.
Stalni Međunarodni krivični sud trenutno istražuje zločine koji su počinjeni u Kongu, Darfuru, Ruandi i Centralnoafričkoj Republici. Gospodine Okampo, kakav je pristup vas kao glavnog tužioca, kada su istrage u pitanju:
- Mi prvo istražujemo najgore zločine, odnosno one koji su počinili ta zlodela.
* Ostaje činjenica da najveće svetske sile nisu potpisale sporazum o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom. Čini se da bi stvari puno lakše išle kada bi SAD pristale da se pridruže sudu...
- Poštujem države koje su se pridružile sudu, ali i one koje još nisu. Kada sam postao tužilac, imali smo 80 zemalja, a danas već 104 države koje su potpisale sporazum o saradnji sa sudom. U julu mesecu će nam se pridružiti i Japan. Dakle, ova ideja se razvija, raste i siguran sam da će za 20 godina sve države postati članice.
* Ali, za sada, ne možete da istražujete neke veoma važne stvari, kao što je rat u Iraku, uloga Amerikanaca i saveznika u njemu...
- To je tačno, ali već sama mogućnost da članice NATO-a mogu da budu pod istragom, promeniće njihovo ponašanje. Sve armije na svetu moraće da poštuju pravila Međunarodnog krivičnog suda.
* Koliko vam u radu pomaže iskustvo Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju?
- Haški tribunal je imao svojih problema, ali ipak ostaje činjenica da je taj sud promenio svet i doprineo razvoju međunarodnog prava. Siguran sam da ćemo na duži rok videti kolika je bila vrednost Tribunala.
Dolazite iz Argentine, zemlje koja je takođe imala traumatičnu, ne tako davnu prošlost. Bili ste i tužilac u procesima protiv gener ala iz vojne hunte. Koliko je pravosuđe u Argentini uticalo na obične ljude da promene mišljenje o dešavanjima tokom vojne hunte?
- Ljudi poput moje majke, koja je podržavala generala Bidelu u argentinskoj vojnoj hunti, posle pokretanja istrage promenila je mišljenje i kazala da on mora da ide u zatvor, iako ga ona i dalje voli. Dakle, pravosuđe je bitno da bi se saznala istina. Ali, nakon toga, naravno, čitavo društvo u raznim aspektima mora da se uključi u debatu o tim teškim pitanjima. Poenta je, dakle, da, voleli vi nekoga ili ne, postoji linija koju ne smete da pređete. Odnosno, ne smete da ubijate ljude. I to je poruka koju želimo da pošaljemo."
* Dakle, dobro je da postoji pravosuđe, ali ništa bez političke volje za suočavanje sa ratnim zločinima?
- Tačno. Mi možemo malo pomoći, ali na vama je da pronađete dobre političke lidere.
* A kada je uloga medija u pitanju, da li se i mi novinari možemo naći na optuženičkoj klupi zbog huškanja na rat?
- Kada je genocid u Ruandi u pitanju, neki ljudi će vam reći da ne možete zabraniti radio zbog slobode govora. Ali, sa tog radija su ljudi otvoreno pozivani da čine zločine. Dakle, postoji linija koja ne sme da se pređe, ne smete da podstičete na zločine.