Hapšenja u Nemačkoj

Širom Evrope u toku je potera za 26-godišnjim Salahom Abdeslamom, bratom jednog od bombaša-samoubica iz Pariza. Hapšenje koje se dogodilo u Alsdorfu, gradiću u blizini tromeđe Nemačke, Holandije i Belgije, obavljeno je na osnovu „indicija da je jedan od begunaca iz Pariza na tom području“, izjavio je portparol nemačke policije. Identitet osoba za sada nije obelodanjen, ali agencije prenose da je reč o sedam uhapšenih. Najpre je izvešteno o tri hapšenja, dve žene i jednom muškarcu, stranim državljanima. U akciji su učestvovale specijalne jedinice nemačke policije.

Pažljivo, ali bez straha

Nakon napada u Parizu, nemačke službe bezbednosti su u stanju pripravnosti. Nemačko-francuska granica i letovi između tih dveju zemalja, strožije se kontrolišu. Na železničkim stanicama i aerodromima u čitavoj Nemačkoj prisutan je veći broj policajaca u „punoj borbenoj gotovosti“, izjavio je portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Nemačke.

Svakom obaveštenju koje ukazuje na bezbednost, u Nemačkoj se pristupa s velikom pažnjom. Dok on to govori, samo nekoliko metara dalje po reci Špreji plovi policijski čamac u blizini vladinih zgrada u Berlinu. Na ulasku u Bundestag, čuvari mirno i rutinski pretresaju svakog posetioca. Ispred Ministarstva spoljnih poslova francuska zastava je u znak solidarnosti spuštena na pola koplja.

Kolika bi opasnost zaista mogla da bude – o tome Vlada Nemačke ne želi da govori. Bezbednost u Nemačkoj „nije više toliko ugrožena, koliko je bila pre napada“, konstatovao je ministar pravosuđa Hajko Mas za Prvi program nemačke televizije (ARD). On dodaje da je i Nemačka cilj terorista. „Ali, apstraktan“ – tako je to protumačio taj socijaldemokratski političar. Potencijalno „opasne osobe“ sa islamističke scene pažljivo se prate. Mas takođe dodaje da je saradnja sa francuskim bezbednosnim službama „izuzetno dobra“ i pohvaljuje to što su teroristički napadi brzo razjašnjeni.

Bez vojnog angažmana Nemačke

Nemačka vlada ostala je pri istom stavu i nakon terorističkih napada: snabdevati oružjem Pešmerga-borce na severu Iraka, ali bez sopstvenog vojnog angažmana u Siriji. Ipak, nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer misli da bi Savet bezbednosti u pregovorima o Siriji sada konačno mogao da dođe do jedinstvene rezolucije o toj zemlji. Povod za nadu dali su mukonstruktivni pregovori o Siriji u subotu (14.11.) u Beču koji su održani pod utiskom napada u Parizu.

U Beču je izrađen nacrt plana prelaznog političkog procesa u Siriji, koji podrazumeva formiranje prelazne vlade u narednih šest meseci. Štajnmajer, koji je i sam bio na utakmici na stadionu u Parizu, smatra da „frontovi više nisu toliko zaošreni“. Na pitanje Angeli Merkel da li bi Bundesver mogao vojno da se angažuje u Siriji, kancelarka priču vraća na „politički proces u Siriji“ kojim bi se možda postigao i prekid vatre. No, Francuska, pozivajući se na svoje pravo na samoodbranu, bombarduje položaje „Islamske države“ u Siriji, koja je preuzela odgovornost za napade u Parizu.

Protiv terorizma

U znak borbe protiv islamističkog trerora, više ministara savezne vlade, zajedno sa kancelarkom Angelom Merkel, prisustvovaće fudbalskoj utakmici između Nemačke i Holandije. Serija terorističkih samoubilačkih napada počela je upravo ispred stadiona u Parizu na kome se igrala prijateljska utakmica između Francuske i Nemačke. Fudbaleri su tu noć proveli u katakombama stadiona. Razmatralo se i da se utakmica Nemačka-Holandija otkaže. „Želimo da pokažemo i svetu i teroristima da ne mogu da nas uplaše“, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Donje Saksonije Boris Pistorijus. Šef SPD-a, Zigmar Gabrijel predložio je da se u znak saveza sa Francuskom, na stadionu intonira Marseljeza.

idj/nw/dpa