Haos na Lezbosu

Oni blokiraju ulice koje vode do izbegličkog kampa Morija. Meštanima Lezbosa je dosta svega. Ne žele još migranata na svom ostrvu, u već pretrpanom kampu u kome vladaju katastrofalni uslovi.

Ipak, mnogo je novih pridošlica koji su u nedelju uspeli da doplove brodom iz Turske. Grčki mediji prenose da je reč o 300 osoba. Oni bi autobusima trebalo da budu prebačeni u kamp Morija. Ali za sada je ulica blokirana.

Kristina Hacidaki ne može da veruje da se to događa na njenom rodnom ostrvu. Izbeglice nisu na Lezbosu tek od 2015. godine, kaže 87-godišnjakinja, već od devedesetih godina prošlog veka. Ona se još tada angažovala da pomogne onima koji traže zaštitu. Tada su izbeglice dolazile iz ratom zahvaćene Jugoslavije. Ona se i danas zalaže za dobre odnose između meštana i migranata.

-pročitajte još: Izbeglička drama: a šta radi Nemačka?

Trenutno se na ostrvu nalazi oko 25.000 izbeglica koje žive u potpuno pretrpanom, nehigijenskom šatorskom haosu u izbegličkom kampu Morija. Uskoro bi moglo da ih bude još mnogo više. To da je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sirijskim izbeglicama otvorio granice prema Grčkoj, loša je vest za stanovnike ostrva Lezbos, Hios i Samos. Situacija je već eskalirala na kopnenoj granici između Turske i Grčke. Grčka policija je do sada sprečila više od 10.000 migranata da pređu granicu, saopštava Ministarstvo za migracije u Atini.

Poruka Atini i Briselu: Čaša se prelila!

Suočeni sa sve većim brojem migranata, stanovnici Lezbosa, Hiosa i Samosa odavno se osećaju ostavljenim na cedilu – i od vlade u Atini i od Evropske unije, koje se i dalje oslanjaju na izbeglički sporazum s Turskom. Ljudima je neshvatljivo zbog čega oni još veruju u uspeh tog sporazuma.

Grčki premijer Kirijakos Micotakis želi da dvema merama situaciju stavi pod kontrolu: pooštrenim zakonom o azilu, kako bi što više ljudi moglo da se vraća nazad u Tursku, i izgradnjom izbegličkih centara zatvorenog tipa na ostrvima. Eskalacija na grčko-turskoj granici pak pokazuje da je Ankara očigledno ozbiljna i da želi da odustane od sprovođenja izbegličkog sporazuma. A među stanovnicima ostrva postoji snažan otpor protiv centara zatvorenog tipa.

„Ne mogu samo tako da se stave u zatvor ljudi koji sa nama ovde žive mesecima i godinama“, kaže jedan vlasnik radnje u centru Mitilinija, najvećeg grada na Lezbosu. „Na taj način ćemo od njih da napravimo kriminalce.“ I iz tog razloga su prošle nedelje mnogi meštani izašli na ulice i sukobili se s policijom. Njihova poruka Atini i Briselu glasi: Čaša se prelila! Oni ističu i da su građani, volonteri i borci za ljudska prava godinama ukazivali na to da takva situacija nije održiva – ni za izbeglice, ni za ljude koji žive na ostrvima.

Glad i nasilje u izbegličkim kampovima

„Ovo je jedinstvena situacija. Po prvi put su svi na ostrvu jedinstveni, od krajnjih desničara, do krajnjih levičara“, kaže jedan 40-godišnji nastavnik. Ali grčka vlada čvrsto se drži svojih planova za izgradnju centara zatvorenog tipa i kao reakciju na proteste šalje specijalne policijske snage. Radovi na izgradnji centra na Samosu već su počeli. Na Lezbosu mnogi stanovnici to žele da spreče po svaku cenu.

„Ne mogu od nas napraviti ostrvo Elis“, kaže Hristina Hacidaki, koja trenutnu situaciju pokušava da uporedi s malim ostrvom na području Njujorka koje je 30 godina bilo zbirno mesto za migrante koji dolaze u Sjedinjene Američke Države. Nju nervira i to što ljude na Lezbosu paušalno optužuju za ksenofobiju. Neonacisti postoje, kaže ona, ali reč je o jednoj maloj grupi. Većina ljudi je jednostavno preopterećena: „Mitilini ima 30.000 stanovnika, a istovremeno je na ostrvu još i 25.000 izbeglica. Samo to poređenje pokazuje koliko je čitava situacija apsurdna.“

I u izbegličkim kampovima raste napetost i stalno dolazi do sukoba. Potražioci azila često, umesto predviđenih šest meseci, na okončanje postupka za dobijanje azila čekaju godinama. Jedan 42-godišnak iz Nigerije u Moriji je još od 2017. Uslovi su, kaže, nepodnošljivi: „Molim vas, izvucite nas odavde. Ovo je patnja. Molimo Evropljane da nam pomognu.“

-pročitajte još: Sve je mirno na bugarsko-turskoj granici

I Salam Alden zna kakva je situacija. On je osnovao dansku nevladinu organizaciju „Team Humanity“ koja upravlja centrom koji se nalazi odmah pored izbegličkog kampa. Grčka policija ga je prošle godine proterala iz zemlje. Alden pretpostavlja da je bio trn u oku vlasti zbog toga što je ukazivao na loše uslove i razgovarao o tome s novinarima. Njega brine to što Turska ponovo pušta izbeglice ka Evropi: „Mnogi ljudi će doći i ponovo ćemo imati mnogo utopljenika. Grčka vojska će jednostavno ljude da vraća nazad i na taj način će dolaziti do nesreća.“

Kaže i da čak ni oni koji uspeju da stignu do grčke obale nisu sigurni: „Neće biti dovoljno hrane. Situacija u kampu će da eskalira, doći će do sukoba sa policijom i ljudi na ostrvu će neminovno da izgube strpljenje. Stanje je više nego kritično.“

EU u trci s vremenom

Sotiris Serbos, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Demokrit u gradu Komotini, uzda se u Evropsku uniju. Ona sada, kako ističe, konačno mora da razvije održivu strategiju, posebno u odnosima sa Turskom: „EU je u trci s vremenom. Kratkoročan pristup problemima, večno čekanje de se stvari nekako reše. Tome sada treba stati u kraj“. Serbos smatra da sporazum o izbeglicama s Turskom nije efikasan, i iznosi sopstvenu računicu: „Od 150.000 migranata koji su došli u Grčku od postizanja sporazuma, samo 2.000 osoba je deportovano, odnosno 1,3 odsto“.

Serbos zahteva, iako se mnoge članice EU tome protive, pravednu raspodelu izbeglica u sve zemlje zajednice. „U ovoj situaciji moramo da preispitamo sopstvene stavove. Moramo da razvijemo novu strategiju i ljude iz Turske direktno da preselimo u odgovarajuće zemlje.“

Većina ljudi na Lezbosu izgubila je nadu da će se u Briselu nešto dogoditi. Oni strahuju da će turisti, kao i tokom prethodne dve godine, ponovo izbegavati njihovo ostrvo – iako su izbeglice smeštene samo u glavnom gradu ostrva Mitiliniju i u kampu Morija. Verovatno će doći još veći broj ljudi koji traže zaštitu. Čim se vetar smiri i vreme bude toplije, broj izbeglica koji dolaze čamcima iz Turske će, kao i tokom proteklih leta, značajno da se poveća. Sa ili bez sporazuma s Turskom.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android