Han: SAD važne kao podrška, pregovore vodi EU
17. maj 2019.
DW: Izveštaji o napretku za sve zemlje Zapadnog Balkana biće objavljeni 29. maja. Šta se očekuje?
Johanes Hahn: Mnogo dobrog i poneka kritika. Ali, tu i tamo ima napretka. Takođe ima, neću reći nazadovanja, ali ima stagnacije. Na primer, može se kritički primetiti da su aktuelni razgovori između Srbije i Kosova već mesecima na ledu. Nadam se da nije do godišnjeg doba.
Odnosno, još jednom ću ponoviti da se radi o evropskoj perspektivi obe zemlje, a obavezujući pravni dogovor između njih je ključan za evropsku perspektivu.
Merkel i Makron su pokrenuli inicijativu kako bi podržali pregovore. Koja delotvorna sredstva stoje na raspolaganju Evropskoj uniji kako bi privoleli obe strane na kompromis?
Uveren sam da, kada bismo na primer mogli da počnemo pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom – što ne znači da će te zemlje sutra biti primljene, jer to je višegodišnji proces koji zahteva još mnogo napora – da bi to bio najbolji podstrek za Srbe i Kosovare da ponovo sednu za pregovarački sto. Ako mi to ne uradimo, onda će dvema stranama nedostajati podstreka da ponovo sednu za sto.
Pri tom ono što bi konačno trebalo da postignu neće biti dočekano nekakvim velikim aplauzom ni u jednoj zemlji. To iziskuje mnogo hrabrosti dvoje aktera da sednu za sto i rade na kompromisnom rešenju, koji od obe strane zahteva ustupke kako bi konačno došli do rezultata.
Da li tu spada i vizna liberalizacija za Kosovare?
U svemu tome ima i nešto više, a tu spada i pitanje verodostojnosti.
Mišljenje kosovskog predsednika Hašima Tačija je da ne može doći do uspešnih pregovora bez Sjedinjenih Država. Da li i Vi to tako vidite?
Postoje jasne međunarodne obaveze o tome kako bi ovi pregovori trebalo da teku. Naravno da je dobro kada postoji podrška važnih međunarodnih igrača, kada je međunarodna zajednica u tom smislu ujedinjena okom toga da obe zemlje, Srbija i Kosovo, dođu do pravno obavezujućeg sporazuma. Zato su SAD važne kao podrška. Ali, takođe, dovoljno je da se pregovori odvijaju u trenutnim strukturama, naime pod vođstvom visoke predstavnice, trenutno je to Federika Mogerini. I tome ne treba ništa dodavati.
I poslednje pitanje Vama kao „arhitekti Balkana“, ako smem ponovo na to da se vratim: Vi ste prošle godine takođe podržali ideju o promeni granica između Kosova i Srbije. Da li je to prema Vašem mišljenju još uvek moguće rešenje za normalizaciju odnosa između dve zemlje?
Dakle, ja nisam ništa drugo uradio osim što sam rekao da ne bi trebalo odmah proglasiti zabranu da se razmišlja. Ali, odmah sam jasno stavio do znanja da, šta god da na kraju dođe kao rešenje, to može biti samo rešenje koje neće ići na račun stabilnosti, mira i bezbednosti u regionu. Dakle, ne bi moglo da budu rešenja na račun treće strane.
Prerano je davati bilo kakve izjave o onome o čemu se razmišlja. Dogovori koji bi trebalo da se zaključe između dve države biće sveobuhvatni, pitanje bezbednosti manjina biće centralni element, jer i danas, a tako će biti i u budućnosti, veoma mnogo Srba živi na celoj kosovskoj teritoriji, a ne samo na određenom delu. Dakle, biće tu mnogo delova slagalice i nadamo se da će to na kraju dati jednu prelepu sliku.