Hakeri u borbi protiv tajnih službi

Za veliki broj hakera na ovom kongresu Edvard Snouden predstavlja heroja. Njegova otkrića potvrdilo su mnoge strahove članova CCC-a. . „Probudili smo se iz košmara, a stvarnost je još gora“, prokomentarisao je haker Tim Pritlav u svom uvodnom izlaganju. Na samitu u Hamburgu učestvuje 500 volontera, a planirano je oko 130 predavanja. Novinar Gardijana Glen Grinvald, koji je objavio Snoudenova dokumenta i tako pokrenuo najveći skandal o digitalnom nadzoru u istoriji, uključio se prvog dana kongresa putem video-linka iz Brazila i pozvao hakere da se odupru zastrašivanju vlasti. Povodom 30 kongresa organizacije „Computer Chaos Club“ Dojče vele je razgovarao sa porparolkom Konstancom Kurc.

Dojče vele: Gospođo Kurc, saradnik Edvarda Snoudena Glen Grinvald prvog dana kongresa je izjavio da će se „borba za slobodu Interneta voditi pre svega na bojnom polju tehnologije“. Da li je neophodno da se Internet promeni iz temelja?

Konstance Kurc: Verujem da je Glen Grinvald u prvom redu želeo da istakne važnost tehnologije. Na primer, on je podvukao koliko je za njega važno šifrovanje, pošto je sada postao profesionalni čuvar tajni. On je hteo i da naglasi da ljudi koji se razumeju u tu tehniku, koji je stvaraju i programiraju, nose naročitu odgovornost.

Na kakvu odgovornost mislite?

Moramo da gledamo malo šire od našeg, zapadnog sveta. Naravno, i ovde ljudi zapadaju u neprilike sa institucijama, ali mi ovde štitimo našu privatnost, a ne sopstveni život. U drugim zemljama, tehničari koji se bave šifrovanjem i anonimnim pristupom su mnogo važniji, pogotovo u nevladinim organizacijama, grupama koje se bore za ljudska prava ili među protivnicima vlasti.

Kakvu ulogu igraju hakeri u borbi za slobodu na mreži?

Pre svega, oni imaju stručno znanje. Osim toga, u zajednici hakera postoji mnogo projekata koji se bave enkripcijom, koji grade infrastrukturu – pre svega tako što ugrađuju elemente za šifrovanje u programe kojima korisnici mogu da se služe na jednostavan način.

Šta je neophodno promeniti nakon afere sa NSA, da bi se vratila sloboda?

Ne treba stvarati isuviše jaku centralnu infrastrukturu interrneta. Ako takva struktura postoji, to znači da postoje i mesta na kojima špijuni mogu da prisluškuju. Dugoročno gledano, važno je propagirati decentralizaciju.

Da li se vi time zalažete za regionalizaciju mreže? Nemački Telekom je ove godine lansirao ideju o nacionalnoj mreži za razmenu elektronske pošte. Drugim rečima, pošta između korisnika iz Nemačke ne bi trebalo da ode na inostrane servere.

Ne, to nije to. Naravno, nije loše zaptitati se zbog čega se jedan mejl iz Nemačke šalje preko Amerike. Ali meni se čini da ta rasprava ne zadire dovoljno duboko.

Treba uzeti u obzir i da američke firme pružaju veliki broj važnih usluga na Internetu. Ja nisam za podelu mreže na regione, jer je to suprotno prirodi Interneta. Pored toga, uopšte ne verujem u ideju da će sve biti dobro ako zadržimo sve podatke u Evropi. Evropske tajne službe blisko sarađuju sa NSA.

U tom slučaju, šta podrazumevate pod decentralizacijom?

Za špijune i prisluškivače je lakše da rade kada saobraćaj teče preko centralnih čvorišta. Ali odgovor na to nije jednostavan. Mislim da bi trebalo da se bavimo dugoročnim strategijama. Iz moje perspektive, potrebno je promovisati drugačiji pravac razvoja u Evropi. Tako bismo, dugoročno gledano, postali nezavisniji od usluga iz Amerike.

Da li to znači evropski fejsbuk ili gugl?

Ne, ni to. Mislim na drugačiji pristup razvoju tehnologije. Potrebno je istupiti protiv ovih monopola, na primer, izgraditi alternative Guglu. Ali one moraju da funkcionišu na drugačiji način – na primer, da imaju otvoreni interfejs. Ali to nije toliko lako, ne možemo samo da kažemo: Hajde da napravimo evropski Gugl. Zašto je Gugl toliko uspešan kod korisnika? Zato što nudi dobru, korisnu i primamljivu tehnologiju.

Kakvu ulogu pri tome igra „osvešćeno“ surfovanje?

U budućnosti, korisnik neće moći da ignoriše svest o tome da ga nadziru razne tajne službe i da se podaci o njemu koriste za komercijalne svrhe. Ipak, to će ići postepno – ljudi se neće odjednom odreći svih svojih profila kod američkih firmi. Ali kada korisnici pretražuju internet, to znanje će uticati na njihove odluke. Isto važi i za šifrovanje. Od juna se učetvorostručio broj ključeva za enkripciju.

Bolja tehnologija, opreznije surfovanje – da li imaju političari ovde šta da traže, pošto im ljudi i onako ne veruju? Tu su i same tajne službe, koje bi mogle da okončaju masovni nadzor.

Što se tiče Nemačke, ne nadam se previše. Koalicija je prevelika, i oni nemaju pojma kako da se suprotstave nuškanju u vladinim institucijama. Na evropskom nivou to izgleda drugačije. Evropski parlament – koji se i sam našao na meti prisluškivanja – pokušava da dođe do objašnjenja.

Ja nisam pesimista. Promene mogu da se dese i odozdo – ako sledeće godine veliki broj ljudi odluči da promeni svoje ponašanje i da razmisli o ovom nadzoru, i ako se promeni način na koji kupuju i koriste računarske programe,

Konstance Kurc je portparolka CCC-a i radi na Fakultetu za tehniku i nauku u Berlinu. Bila je stručni član anketnog odbora nemačkog parlamenta za „Internet i digitalno društvo“.

Autor: Andreas Nol / Darko Janjević
Odg. urednik: Jakov Leon