Gužva u kiparskim vodama
17. novembar 2018.Najpre se 2011. otkriće fosilnog goriva, pre svega gasa u podmorju na jugu Kipra, na toj ostrvskoj državi slavilo kao ekonomski spas. Ali ubrzo je susedna Turska osporavala pravo Kipru da sama eksploatiše to nađeno bogatstvo.
Prošlog vikenda je američki energetski gigant Exxon Mobil konačno i počeo sa bušenjem. Nad takozvani Blok 10 je poslat brod-platforma Stena Icemax, tako da u sporu učestvuje sve više država.
Jer taj brod-platforma plovi pod britanskom zastavom, a u projektu učestvuju i investitori iz Katara. Sa druge strane, Turska zahteva da Kipar smjesta obustavi „unilateralnu eksploraciju“ – kako to zove Ankara, a i turski predsednik Erdogan ove američke, britanske i katarske investitore zove „piratima“ i „morskim banditima“.
„Ozbiljno, ali i previše opasno za Tursku"
Spor ne ostaje tek na rečima: Turska je već odavno u međunarodne vode pred nalazištem poslala svoje ratne brodove, a Kipar je sad objavio i „preporuku“ svim brodovima neka ne prilaze britanskom brodu-platformi. Obzirom da je koncesionar američki koncern, u to područje su poslati i američki ratni brodovi ako Turska i oružjem pokuša da ometa bušenje.
„Erdoganove pretnje nisu tek prazne priče“, procjenjuje Kostas Filis iz Instituta za međunarodne odnose u Atini, „ali ih ne treba precenjivati. Za njega bi bila izuzetno riskantna igra kad bi učinio nešto što bi ugrozilo napore Turske da obnovi odnose sa SAD i Evropom. Turski predsednik u neprijateljskom delovanju može izgubiti mnogo više nego što bi mogao dobiti.“
Jer ovo nalazište je već postalo važna tema i na međunarodnom parketu: u eksploataciji svakako želi da učestvuje i Grčka, a i Evropska unija to smatra važnim izvorom kako bi smanjila zavisnost kontinenta od ruskog gasa.
Ambicija tu ima i Liban, ali posebno Izraelu bi to mogao biti važan izvor energije. Tu je i Egipat koji je suočen sa najtežom energetskom krizom u poslednjim decenijama i koji je, baš kao i Izrael, već potpisao sporazum sa Kiprom o granici na moru za ekonomsku eksploataciju.
„Jedini put je ujedinjenje Kipra“
Turska pak tvrdi da joj nije samo stalo do sopstvenih interesa, nego se smatra zastupnikom Turaka na Kipru i takozvane Republike Severni Kipar koju priznaje praktično samo Ankara. Jer još od 1974. i invazije turske vojske koja je pak usledila nakon što je tadašnja vojna diktatura u Atini proglasila pripajanje ostrva Grčkoj, svi napori za ponovnim ujedinjenjem Kipra nisu urodili plodom.
Za južni, međunarodno priznati Kipar i članicu Evropske unije, bi ovo fosilno gorivo značio blagostanje, ali turski deo ostrva u samoproglašenoj državi od tog blagostanja ne bi imao ništa.
Za Kostasa Filisa, tu može postojati samo jedno rešenje za Ankaru: „Ako Turska želi deo ovog kolača, onda neće imati drugu mogućnost nego da podstakne turske stanovnike Kipra da se vrate pregovaračkom stolu i nađu rešenje za ponovno ujedinjavanje ostrva.“ U suprotnom, smatra ovaj analitičar, Turska može da se bavi samo sitnom destrukcijom, ali zapravo nema potencijal da nešto konkretno promeni.
Usprkos svim napetostima, Kipar pak tvrdi kako se bušenje na Bloku 10 „nastavlja bez smetnji“. Ali, parada ratnih brodova još uvek traje.