Grčkim bankama su potrebne milijarde

U bilansu sistemski relevantnih grčkih banaka postoji rupa od najmanje 4,4 milijarde evra. To je o vikendu saopštila Evropska centralna banka. Ta procena se oslanja na pretpostavku da će grčka privreda do 2016. ostati u recesiji, ali 2017. zabeležiti rast od 2,7 odsto. Ukoliko se privreda bude sporije oporavljala, bankama će biti potrebno 14,4 milijarde da bi ispunila regulacione standarde EU. Pogođene su četiri velike nacionalne banke: National Bank of Greece, Eurobank, Alphabank i Piraus Bank. Provera bilansa za koju je zadužena ECB je uslov za rekapitalizaciju banaka do kraja 2015. godine. Zbog toga je kao treći paket pomoći Grčkoj predviđena suma od maksimalno 25 milijardi evra.

Strah akcionara od podržavljenja banaka

Atinska štampa je pozitivno reagovala na procene evropskih bankarskih nadzornih organa. „Testovi su ispali bolje nego što smo očekivali“, piše dnevnik To vima. Televizijska stanica Alfa vidi „zeleno svetlo za rekapitalizaciju“. Optimista je i Panajotis Petrakis, profesor ekonomije na Atinskom univerzitetu, koji u razgovoru za DW kaže da prema njegovim najnovijim proračunima, bankama treba oko šest milijardi, te da će privatni investitori moći da daju novac. „Mislim da su se banke još i pre provere raspitale da li su investitori na vidiku“.

Pri tome atinska berza u petak nije pružala povoda za optimizam. Akcije banaka su bile u minusu i do 12 odsto. Vasilis Georgas je u izveštaju za bankarski portal Capital.gr napisao da je to samo korekcija nakon oktobarskog porasta od 42,9 odsto. Panajotis Petrakis smatra da je ovaj minus i izraz straha dosadašnjih akcionara od daljeg podržavljenja banaka – ukoliko se ne nađu privatni investitori. U tom slučaju bi morao da priskoči u pomoć državni fond za spasavanje banaka HFSF, a on od poslednje rekapitalizacije 2014. praktično fungira kao – veliki bankarski akcionar.

Neprijatan deo posla se odlaže

Da bi raspršila te brige, vlada Aleksisa Ciprasa je još i pre najave provere koju vrši ECB podneo parlamentu nacrt zakona kojim se postavlja pravni okvir za rekapitalizaciju. On je usvojen velikom većinom glasova – samo su komunisti i pripadnici desničarske Zlatne zore glasali protiv njega. Nažalost, u tom zakonu se odnos države i privatnih investitora ne reguliše dovoljno detaljno, a HFSF će pokušati da i posle rekapitalizacije zadrži svoju dominantnu poziciju, tvrdi profesor Petrakis. Ministar finansija Euklid Cakalotos je u parlamentu rekao samo: „Kontrola banaka je neophodna, ali ne bi trebalo da ide tako daleko da odvraća privatne aktere od investiranja.“ Regulisanje odnosa snaga se samo odgađa. Ali to odgađanje ne doprinosi vraćanju poverenja u banke, dodaje Petrakis.

To ni izdaleka nije jedino otvoreno pitanje. Velike diskusije se vode i oko trulih kredita čija je ukupna suma – prema ekspertima ECB – dostigla 107 milijardi evra i tako premašila sve dosadašnje procene. Drugim rečima: Više od 50 odsto kredita se više ne otplaćuje. Pri tome uspeh rekapitalizacije delom zavisi i od ophođenja sa trulim kreditima za nekretnine, podseća direktor Odbora ECB za nadzor banaka, Ramon Kintana, u razgovoru za Capital.gr. Ali, on ne želi da određuje pravac kojim treba ići. U svakom slučaju, važno je da se najavljene reforme i sprovedu kako ne bi bilo ugroženo povećanje privrednog rasta. Prema informacijama lista Etnos, premijer je čak rekao da zaplena nekretnina ne dolazi u obzir, da želi političko rešenje i da neće dopustiti „da ljudi izgube svoje kuće“.

Nema bonusa za menadžere

Novi zakon o rekapitalizaciji predviđa pokrivanje troškova za zarade bankara, pri čemu one neće smeti da budu veće od plate guvernera centralne banke. Osim toga, zabranjuju se bonusi za bankarske menadžere – ako su banke upućene na državnu pomoć. U tom slučaju će biti zabranjeni čak i mali automobili kao službena vozila.

Sledeći dani će biti odlučujući za predstojeću rekapitalizaciju. Najkasnije do petka, grčke banke će javiti Evropskoj centralnoj banci kako će obezbediti novac za zatvaranje rupa u kapitalu. Ukoliko se pojavi dovoljno privatnih finansijera, evropski poreski obveznici će biti rasterećeni. Sledećeg ponedeljka bi trebalo da se održi sastanak ministara finansija evrozone posvećen Grčkoj. Tu bi trebalo da se detaljno prouči koliko je Atina bila uspešna u sprovođenju mera štednje.