Grčki zahtev na udaru kritike

Savezni ministar privrede i nemački vicekancelar Zigmar Gabrijel (Socijaldemokratska stranka, SPD) ponovo je odbacio ideju plaćanja reparacija Grčkoj. Gabrijel je ocenio da je povezivanje aktuelnih problema u evrozoni sa zahtevima za plaćanjem ratne odštete – „glupo“. On je istovremeno podržao ideju da Berlin velikodušnije nastupa prema drugim članicama evrozone: „Bilo bi pravedno kada bi mi, kao Nemci koji su toliko neverovatno mnogo zaradili na monetarnoj uniji, drugima malo od toga vratili“, rekao je on u Berlinu.

U utorak prepodne (7.4.) zamenik grčkog ministra finansija Dimitris Mardas precizirao je u Atini da Grčka smatra da bi Nemačka trebalo da nadoknaditi radnu štetu u iznosu od 278,7 milijardi evra. On se pritom pozvao na izveštaj parlamentarnog odbora koji je imao za zadatak da izračuna koliki su grčki zahtevi. Savezna vlada u Berlinu smatra da je priča oko grčkih i zahteva drugih zemalja za reparacijom okončana potpisivanjem „Ugovora 2+4“ 1990. godine. Ta tema je „politički i pravno zaključena“, izjavila je savezna kancelarka Angela Merkel u martu.

Opozicija razume Atenu

Grčki zahtevi za plaćanjem odštete naišli su pak na plodno tlo u Levici, najvećoj opozicionoj stranci u Bundestagu. Stranački šef Bernd Riksinger zatražio je od savezne vlade da sarađuje s nadležnim parlamentarnim odborom u Atini. „Krajnje je sramotno to što savezna vlada tobože kolektivno zaboravlja istoriju“, kritikovao je Riksinger.

I neki socijaldemokratski, kao i poslanici Zelenih u prošlosti su javno izrazili razumevanje za grčke zahteve. Šef poslaničkog kluba Zelenih Anton Hofrajter zatražio je više „senzibiliteta“ za Grčku. Njegov kolega iz stranke Manuel Saracin predložio je da dve zemlje to pitanje reše pred nekim međunarodnim sudom.

Nacistički SS je tokom Drugog svetskog rata i u Grčkoj izveo brutalne masakre, na primjer u junu 1944. u mestu Distomo. Oko pitanja reparacija već je izrađena i jedna opsežna grčka studija. Na osnovu te studije, nadležni parlamentarni odbor u Atini i Vrhovni sud Grčke trenutno ispituju mogućnosti uz pomoć kojih bi se mogao podneti zahtev Nemačkoj za isplatom odštete. Ukupni iznos procenjen je na 269-332 milijardi evra.

Grčki premijer Aleksis Cipras u martu je pred parlamentom rekao da se formiranje odbora „odaje počast svim žrtvama Drugog svetskog rata i nacizma […] kao i grčkog otpora. Nećemo zaboraviti da je i nemački narod patio pod vladavinom nacista“, dodao je Cipras.

Pred bankrotom

Grčka je u akutnoj besparici. Poverioci i vlada u Atini pregovaraju oko isplate poslednje rate kredita aktuelnog programa za pomoć (koji je pred gašenjem) u visini od 7,2 milijardi evra. Ukoliko ne bude nove finansijske pomoći, Grčkoj već za nekoliko dana preti nelikvidnost. Grčku su od državnog bankrota spasile finansijske injekcije međunarodnih partnera od 2010. godine u ukupnom iznosu od oko 240 milijardi evra.