Grčki strah od „krađe istorije“

„Gubi se odavde“, urla čovek obrijane glave, odeven potpuno u crno. U ruci drži grčku zastavu. „Snimanje je zabranjeno“, kaže drugi. „Zašto? To je legalno“, odvraćam mu. „Zato što ja tako kažem“, odgovara.

Njih dvojica su među dvestotinak nacionalista okupljenih kod Bele kule, simbola Soluna. U pitanju je protest protiv kompromisa oko imena severnog suseda Makedonije.

Nekoliko snimatelja grčkih medija beleži demonstracije sa bezbedne razdaljine. „Ne želimo da ih provociramo“, kaže jedna reporterka. „Ovde je samo šaka ljudi, ali to ne oslikava pravo raspoloženje u Solunu“, smatra ona.

Na jednom od transparenata piše: „Makedonija je grčka i pravoslavna“. Prema aktuelnim anketama oko 63 odsto Grka potpisalo bi taj stav. Oni se protive dogovoru premijera dve zemlje, Aleksisa Ciprasa i Zorana Zaeva. Izdanim se u Grčkoj osećaju najpre radikalni desničari i tvrdolinijaši među vernicima.

Tematika je udahnula novi život grčkim nacionalistima. Pre nekoliko sedmica je grupa nasilnih demonstranata iz desničarskog miljea napala kafić u centru Soluna u kojem se često okupljaju levičari. Osim nekoliko masnica, nije bilo težih povreda. Naruženo je i nekoliko spomenika žrtvama holokausta u Solunu.

„To ništa ne donosi“

Norvežanin Vermund Arbake samo odmahuje glavom u neverici. Već petnaest godina on predaje i istražuje na Institutu za istoriju Aristotelovog univerziteta u Solunu. „Sva ta agresija, mržnja i strah da neko nekome krade istoriju – to ništa ne donosi“, kaže ovaj stručnjak za političku istoriju Balkana.

Arbake smatra da u debati oko imena Makedonije pre svega nedostaje istorijskih činjenica. Nije uputno, kaže, odgovore na probleme današnjice tražiti u antici. „Ako mene, kao istoričara, neko pita da li je Aleksandar Veliki zapravo Grk ili Makedonac, onda kažem da je on iz drugog vremena. Ja sam Norvežanin. Ali kada govorim o Vikinzima, onda ne kažem ’mi’. Previše davno je to bilo.“

To što ultradesničari stvaraju agresivnu atmosferu prema severnom susedu samo je vrh ledenog brega. Nacionalni sentimenti provlače se kroz sve slojeve društva koje je tokom najtežih godina finansijske krize moralo mnogo da istrpi. Posebno na severu Grčke se u vezi sa Makedonijom čuje reč „ντροπή“ – sramota.

Prednosti dogovora? O tome niko ne priča. Kontrademonstracije ili skupovi podrške kompromisu? To nije zabeleženo.

Komšija je uvek kriv

Crnogorska novinarka Zvezdana Kovač, izvršna direktorka Centra za demokratiju i pomirenje u jugoistočnoj Evropi koji svoje sedište ima u Solunu, pozdravlja kompromis Atine i Skoplja. Time je jedna od retkih u grčkoj javnosti koja se tako izjašnjava.

„U svim zemljama Balkana je pristup istoriji pre svega egocentričan i etnocentričan“, kaže ona. „Glorifikuje se sopstvena zemlja i krivi komšija. Motivišemo ih da zauzmu i perspektivu drugog.“

Kovač kritikuje i ulogu Zapada koji je, kako smatra, nakon raspada Jugoslavije poklonio premalo pažnje regionu. „Zaboravlja se da je Balkan deo Evrope. Ako su ovde ugroženi demokratski procesi, to može imati fatalne konsekvence za ceo kontinent.“

Istoričar Vemund Arbake vidi uzroke sukoba pre svega u upornom negiranju zajedničke prošlosti. Treba, kaže on, priznati da je region određen kulturnom raznolikošću. „U Grčkoj često vlada dogma da je zemlja homogenija od drugih u Evropi. Naravno da to nije tačno. Treba se suočiti sa realnošću i raznolikošću. Ko, poput nekih ovde, propagira kulturnu čistotu, samo će napraviti probleme.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android