Kultur kommt zum Schluss

Skoro godinu dana je prošlo otkako je zatvorena Televizija Grčke – ERT. Ne radi se o tome da taj program nekom nedostaje, kaže fotograf Ilijas Ilijadis, ali na protest povodom godine dana od gašenja televizije svakako će doći. „To je bio jedan u potpunosti proizvoljan i nedemokratski čin“, kaže Ilijadis. On nije jedini koji tako misli. Danas jedva da iko veruje da vlada radi nešto dobro, a posebno na području kulture.

„Ministarstvo kulture postalo je potpuno nevažno na političkoj agendi“, kaže Jorgos Lukos, rukovodilac renomiranog atinskog festivala „Epidaurus“. Bez novca od sponzora ni taj festival ne bi mogao da se održava. Lukos se žali da je budžet smanjen za oko milion evra i da novac stiže sa zakašnjenjem pa niko više ništa ne može da planira. Velike koprodukcije, kao nekada sa berlinskim teatrom (Schaubühne), su prošlost. A to što je na festival ove godine uspeo da dovede zvezdu kao što je Izabela Roselini, pravo je čudo. Ipak, Lukos ima dobre veze u svetu pa je za održavanje festivala, koji je podmladio, pronašao i nove lokacije na kojima će se izvoditi predstave – tako da i mladi reditelji imaju šansu. Ali, ne zato što su mladi, već zato što rade dela koja su skladu sa vremenom u kojem živimo. Na primer, na sceni Regionalnog teatra Kavala“ upravo se igra komad o nezaposlenosti provokativnog naziva „Pravo na lenčarenje“.

Mladi se više bave politikom nego pre

Uprkos sve nesigurnijoj ekonomskoj situaciji, karte za veliki broj predstava su rasprodate, priča oduševljeni Lukos. A i cene su pristupačne. Nezaposleni ulaznicu plaćaju samo pet evra, a upola manje će koštati i karte za šatl-bus do antičkog teatra Epidarijus. Lukos priča da je sve više mladih u publici koji su veoma zainteresovani, a dok to govori njegov glas zvuči optimistično.

Da ima manje zainteresovanih gledalaca, na to se ne žali ni Afroditi Panajotaku iz atinskog centra „Onazis“. Taj kulturni centar fondacije „Onazis“ podržava savremene i politički angažovane produkcije koje ne nalaze ni novac, a ni prostor za svoje radove. Belgijski reditelj Drijes Ferhofen u junu je postavio komad o migrantima. Pod motom „ovo nije grad koji poznaješ“, gledaoce „njihovi“ vodiči pojedinačno vode na lično putovanje kroz grad. „A red onih koji su želeli da pogledaju komad otegao se u nedogled“, priča Afroditi Panajotaku. „Takvi projekti su zbog enormnog uspeha ekstremnih desničara veoma važni“. Ali, na sreću, umetnici i posetioci više se bave politikom i više su kritički nastrojeni nego proteklih godina.

Mladi pozorišni reditelj, Anestis Azis na sve gleda potpuno drugačije. Taj reditelj koji govori nemački jezik, od pre dvije godine radi na relaciji Grčka-Nemačka. On kaže da se raspoloženje među njegovim kolegama iz pozorišta u Atini znatno promenilo. „Najviše njih zaokupljeno je preživljavanjem ili su potonuli u depresiju“, kaže. O euforiji koja je vladala kod njega i njegovih kolega kada su pre nekoliko godina zaposeli jedno prazno pozorište, nema više ni traga. Grci imaju poteškoća da se samoorganizuju, da preuzmu odgovornost, priča taj mladi reditelj. „Ti to ne razumeš, jer ti ne živiš više ovde“, rečenica je koju mu često upućuju i koja ga ljuti. Jer, on sebe vidi prvenstveno kao Evropljanina i vrlo ceni slobodu kretanja i mogućnost saradnje, a na prvom mestu koprodukcije nemačkih i grčkih pozorišta.

Savremeni umetnici se ignorišu

Evroskeptične stavove, koje često možete čuti u Grčkoj, umetnica Ana Meli ne može da shvati. Ona radi master na temu medijske umetnosti sa studijskim programom koji omogućava razmenu programa između Atine i Pariza. Ona na razmenu sa Francuzima gleda kao na nešto veličanstveno, a prvenstveno na to što će od septembra da boravi godinu dana u Parizu. Mnoge njene grčke kolege žive negde u inostranstvu u Evropi, što za nju nije rešenje. Ona se nada da će nakon vremena provedenog u Parizu, uspeti da dobije podsticaj za nove ideje. Jer, smatra ona, „kulturni sistem u Grčkoj suviše je spor, suviše loše organizovan i suviše malo brine o savremenim umetnicima“.

Da je savremena umetnost u teškom stanju, smatra i Haralabos Kacacidis, etablirani umetnik iz Atine. On kaže da je umetnički sajam „Art Atina“ ove godine doživeo pravu propast. Prodaje skoro da nije ni bilo. On svoje slike velikog formata prodaje samo još u inostranstvu. Tržište umetničkih predmeta, galerije i kritičari kao da su paralizovani. Od nekih novih impulsa ni traga. Haralabos Kacacidis je skeptičan, a veru u grčku vladu je, kao i mnogi drugi, odavno izgubio.