Gruzija: većina je za EU i NATO, vlada balansira

Svet je prošle nedelje posmatrao kako ljudi u Gruziji izlaze na ulice glavnog grada Tbilisija da brane svoju tek rođenu demokratiju. Protesti su izbili nakon što je vladajuća stranka „Gruzijski san“ podržala zakon o „stranim agentima“ koji je, prema Briselu, nespojiv sa evropskim vrednostima.

-pročitajte još: Gruzija: povučen sporni zakon o „stranim agentima“

Da je usvojen, na meti bi se našle one nevladine organizacije i mediji koji se više od 20 odsto finansiraju iz inostranstva. I dok su vlasti tvrdile da je jedina namera zakona bila da obezbedi finansijsku transparentnost, opozicija i demonstranti optužili su vladu da pokušava da demonizuje kritički orijentisanu štampu i civilno društvo. Demonstranti su uspeli da izvrše pritisak na zakonodavce do te mere, da su oni morali da povuku zakon.

„Takav zakon je u Rusiji uništio građansko društvo“, rekao je za DW jedan od demonstranata. „Ne želimo da imamo onakve zakone kakve Rusija sada ima. Ovde možete videti mnogo mladih. Oni nikada nisu videli Sovjetski Savez i nadamo se da ga nikada više nećemo ni videti“, rekao je demonstrant.

Iako je vlada odustala od usvajanja zakona, demonstranti i dalje sumnjaju da je njihova vlada kompetentna i dovoljno motivisana da ih povede u Evropsku uniju.

Kako će protesti uticati na kandidaturu Gruzije?

Evropska komisija je prošlog juna odložila kandidaturu Gruzije za članstvo u EU. Ta odluka izazvala je masovne proteste u Tbilisiju na kojima su ljudi iskazali svoje nezadovoljstvo zbog neuspeha vlade da obezbedi kandidaturu.

Gija Nodija, profesor na Državnom univerzitetu Ilija, ocenjuje da bi Brisel, onda kada bude odlučivao o Gruziji, mogao da se suoči sa dilemom: „Sada je pitanje kome bi trebalo dati kandidaturu za EU, narodu ili vladi? Treba li ohrabriti narod ili kazniti vladu?“

SAD i Evropska unija podržale su akcije demonstranata, ali su i pozvale vladu da se fokusira na preporuku Evropske komisije od 12 tačaka o demokratskim reformama.

„Najava povlačenja nacrta zakona o ’transparentnosti stranog uticaja’ je dobar znak. Sada bi trebalo da uslede konkretni pravni koraci“, ocenio je na Tviteru Žozep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost.

Da li vlada želi u EU?

Članstvo u Evropskoj uniji i NATO za većinu ljudi u Gruziji je glavni prioritet, s obzirom na komplikovanu istoriju odnosa te zemlje sa Rusijom koja je u ratu 2008. okupirala 20 odsto njene teritorije. Prema nedavno sprovedenoj anketi Nacionalnog demokratskog instituta, čak 81 odsto građana podržava članstvo u oba bloka.

Pa kako to da onda vladajuća stranka zvanično govori da želi članstvo u EU, a istovremeno preduzima korake koji mogu da potkopaju njene izglede za to? Prema mišljenju nekih stručnjaka, ruska invazija na Ukrajinu je ključna za razumevanje te dualnosti.

„Gruzijska vlada stavlja jaja i u korpu ruske pobede. Oni veruju da je Rusija opasna i agresivna, i smatraju da bi je trebalo umiriti. Kada su Rusi ljuti, smatra se da je onda opasno biti blizu Zapada“, objašnjava profesor Nodija.

Uhvaćeni između Moskve i Brisela

Bez obzira na antizapadnu retoriku vlade, ona je zapravo tvrdila da je iskopirala američki zakon o „stranim agentima“, poznat kao Zakon o registraciji stranih agenata. To je inače ista retorika kakvu je koristio i Kremlj, pre nego što je uveo svoj represivni zakon.

U analizi za Gruzijski institut za politiku, Štefan Majster iz trusta mozgova Nemački savet za spoljne odnose, ukazao je koje su razlike između američkog i predloženog gruzijskog zakona: „Američki zakon iz 1930-ih fokusiran je na političko lobiranje, a gruzijski se odnosi na građansko društvo u zemlji.“

Štaviše, gruzijska verzija bi prvenstveno imala u fokusu one nevladine organizacije koje podržavaju EU i SAD, dakle one koje Tbilisi vidi kao svoje glavne strateške partnere.

Prema mišljenju poznavalaca prilika, ideja da vlada ima rusku agendu postala je deo mejnstrim načina razmišljanja. Kao rezultat toga, kredibilitet vlade među Gruzijcima je podriven, s obzirom na antikremaljsko raspoloženje u društvu.

U kontekstu uticaja Rusije na politiku Gruzije, kritičari pre svega ukazuju na ulogu milijardera i biznismena Bidzine Ivanišvilija, bivšeg premijera i osnivača partije „Gruzijski san“, koji se obogatio u Rusiji. Iako je zvanično napustio politiku, veruje se da on i dalje iz pozadine povlači sve konce.

U intervjuu za DW, Điorđi Gakarija, bivši premijer i bivši Ivanišvilijev saveznik, ocenjuje da bi upravo taj milijarder mogao da stoji iza zakona: „On uz pomoć svojih marioneta upravlja Gruzijom iz senke, bez ikakve formalne odgovornosti. Zakon o ’stranim agentima’ i zaokret u spoljnoj politici bili bi jednostavno nemogući bez Ivanišvilijevog uticaja. Zato bi trebalo da dobijemo kandidaturu za EU, jer je to jedino sredstvo koje će preokrenuti autoritarni razvoj situacije zemlje“, zaključuje Gakarija.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.