Gruzija: Nema sunca za opoziciju

Iako je u nedelju, dan nakon izbora, u Tbilisiju sijalo sunce, nad prozapadnom gruzijskom opozicijom nadvili su se tamni oblaci. Dan ranije, neposredno nakon zatvaranja birališta proslavila je pobedu. Ali prerano, kako se kasnije ispostavilo.

Subota uveče 26. oktobra, pola sedam. Biračka mesta se zatvaraju za sat i po, a vladajuća partija „Gruzijski san“ već slavi pobedu na mitingu ispred sedišta stranke u Tbilisiju.

Na ogromnim monitorima na bini je projekcija rezultata instituta „Gorbi", koji je povezan s vladom: 56,1 odsto. Partijski lideri prave se da su zaboravili na sopstvene planove – da osvoje većinu od 75 odsto, dovoljnu za ustavne promene.

Vatromet obasjava nebo Tbilisija. Parada automobila i motocikala s gruzijskim zastavama kruži Trgom slobode u centru grada.

A to znači da je slavlje vladajuće stranke u tom trenutku već bilo završeno. Kada je Izborna komisija oko 21:30 objavila prve rezultate, neki novinari vratili su se u sedište stranke „Gruzijski san". Dočekala ih je samo prazna bina.

Ne bez razloga: rezultat nije tako sjajan kao što su projekcije predviđale. Prema zvaničnim podacima Izborne komisije, „Gruzijski san" osvojio je 54 odsto glasova.

Nema šanse za prozapadne stranke

Na glasačkom listiću bilo je ukupno 18 partija, uključujući i bivšu vladajuću stranku „Ujedinjeni nacionalni pokret" (UNM), bivšeg predsednika Mihaila Sakašvilija.

Ona i još tri stranke koje se zalažu za više demokratije i evropske integracije dobile su 37,6 odsto glasova. Vlada je već zapretila da će ih zabraniti – ali sada nema potrebnu većinu od 113 poslanika.

Ubrzo posle ponoći, predsednica UNM Tinatin Bokučava izjavila je da ne priznaje rezultate izbora, uz obrazloženje da je Izborna komisija izvršavala „prljave naloge" vladajuće partije i da je „ukrala pobedu gruzijskom narodu".

S tom ocenom složile su se i druge opozicione stranke. One odbijaju da učestvuju u radu novog saziva parlamenta i najavljuju proteste.

Jasna razlika između grada i provincije

Konferencija za novinare Izborne komisije pokazala je da većina ljudi u ruralnim sredinama podržava vladajuću stranku, dok su oni u glavnom gradu skloniji da glasaju za opoziciju.

Odziv birača bio je najveći od 2012. godine, kada se poslednji put promenila vlast. Ovoga puta na izbore je izašlo oko 59 odsto od 3,7 miliona birača s pravom glasa.

Na četiri od pet biračkih mesta u centru Tbilisija koje je DW obišao, oko ručka su bili redovi od 10 do 15 ljudi. Prilikom ulaska proveravane su lične karte, a pre nego što dobiju glasački listić, biračima je na prste prskan sprej. To je trebalo da spreči da neko glasa više puta.

Najveći pokušaj falsifikovanja izbora otkriven je na biračkom mestu u gradu Marneuliju kod Tbilisija. Tamo su pokušali da u glasačku kutiju ubace čitav svežanj glasačkih listića.

Incident je snimljen, a taj snimak objavljen na društvenim mrežama izazvao je pometnju. Opozicija tvrdi da su njene predstavnike i posmatrače provladini aktivisti tukli pendreci. Na kraju, subota veče i nedelja tokom celog dana bili su iznenađujuće tihi.

Umorna opozicija?

Iako u glavnom gradu ima mnogo razočaranih birača, opoziciji će sada biti teško da ih mobiliše za proteste – za razliku od masovnih protesta tokom proleća, kada je trebalo sprečiti usvajanje spornog zakona, smatra politikološkinja Renata Skardžute-Kereselidze iz trusta mozgova Gruzijski institut za politiku u Tbilisiju.

Za mnoge Gruzijce bilo je važno da nastave da žive u miru. Zbog toga su mnogi glasali za vladajuću stranku, ukazuje Skardžute-Kereselidze.

Glavnu ulogu u tome verovatno je odigrao rat u Ukrajini. Ljudi na ulicama Tbilisija s kojima je razgovarao reporter DW to potvrđuju.

„Pobedom vladajuće stranke sve ostaje dobro. Najvažnije je da je u našoj zemlji mir", rekao je jedan čovek. „Zadovoljan sam vladom i izborima", potvrđuje jedan penzioner.

Vladajuća partija „Gruzijski san" isticala je tokom predizborne kampanje svoju povezanost s Rusijom, obećavala mir i stabilnost i širila strah od rata s Rusijom u slučaju da pobedi opozicija.

„Izbori su bili prilično kontrolisan proces u kojem su uočena mnoga suštinska kršenja prava", kaže za DW Skardžute-Kereselidze.

Ona ne veruje da će vladajuća stranka u naredne četiri godine postati više demokratska. Naprotiv, kaže, izvršiće veći pritisak na nezavisne, kritički misleće ljude. Nema izgleda da će sinuti sunce za liberalnu opoziciju u Gruziji.