Građani protiv establišmenta
2. april 2019.
Od početka decembra pa do danas, najpre u Beogradu pa onda i u nizu ostalih gradova u Srbiji subotom su na ulicama građani. Njihove proteste su mediji bliski vlasti redovno opisivali kao plaćenički projekat pojedinih opozicionih i tajkunskih figura. Sa druge strane, opozicija okupljena oko Saveza za Srbiju pokušava da profitira od protesnog potencijala, što joj, sudeći prema ispitivanjima javnog mnenja, i ne polazi za rukom.
Bolji uvid u motivaciju građana dalo je istraživanja koje su krajem marta javnosti predstavili Fondacija Fridrih Ebert (FES) i SeConS grupa za razvojnu inicijativu. 50 anketara su ispitivali 450 učesnika devetog po redu protesta, održanog drugog februara 2019. Prema njihovim nalazima građani koji protestuju većinski nemaju poverenja u opoziciju, a ne žele ovakvu vlast. Direktor beogradske Fondacije Fridrih Ebert, koja je bliska nemačkoj socijaldemokratiji, Maks Brendle, za DW iz istraživanja izdvaja prodemokratsku motivaciju protesta: „Građani smatraju da je demokratija u Srbiji u veoma lošem stanju – ocena je 2, 1 od mogućih deset poena. Na ulicu izlazi srpska srednja klasa zbog zabrinutosti za demokratiju u zemlji“. Tumačeći rezultate ankete Maks Brendle objašnjava da se većina građana, nih 77 odsto, u protestima poziva na građanski otpor Miloševiću iz devedesetih.
Protiv establišmenta
Partner nemačke fondacije u istraživanju bio je SeConS nezavisna organizacija stručnjaka, osnovana 2005. sa ciljem da doprinese dugoročnom socio-ekonomskom razvoju i poboljšanju životnih uslova pojedinaca i društvenih grupa u Srbiji i regionu. Direktor istraživanja u ovoj organizaciji, Slobodan Cvejić, je na prezentaciji rezultata rekao da je reč o protestima protiv političkog establišmenta, protiv prethodne i aktuelne političke elite. Za DW je precizirao ovaj iskaz: „Kontrola medijskog prostora od strane sadašnje vlasti, korupcija u njenim redovima i želja za smenom sadašnje vlasti su direktno istaknuti, reakcija na prethodne režime se javlja posredno, kroz detaljnije ispitivanje političkog profila učesnika protesta".
Čak 77 odsto učesnika ima fakultetsku diplomu ili studira. Skoro polovina učesnika (43 odsto) je mlađa od 30 godina, a dodatnih 37 odsto su u starosnoj dobi do 50 godina. Onda ne treba da čudi činjenica da je internet kao sredstvo slobodne komunikacije doprineo omasovljenu protesta. Slobodan Cvejić kaže: „Internet je u slučaju ovih protesta izuzetno značajan i po tome oni liče na druge "post-demokratske" proteste u svetu. Učesnici ovih protesta su urbana i dobro obrazovana populacija, oni svi koriste internet. Ako bi se protest širio na druge slojeve, možda bi internet igrao manju ulogu, ali prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji je u 2018. godini 73.4% građana koristilo internet, ako ne preko računara, onda preko mobilnih telefona, koji i jesu važnija digitalna alatka u ovom slučaju”.
Ko će predvoditi proteste?
Istraživanje konstatuje da protesti poprimaju obrise društvenog pokreta i da imaju izgleda da potraju. Pri tome je za Maksa Bredlea glavno otvoreno pitanje odnos opozicionih političkih stranaka i građana: „Neizvesno je da li će Savezu za Srbiju uspeti da dinamiku protesta pretvori u politički kapital, kao i ko će unutar Saveza preovladati – demokratsko krilo ili krajnja desnica“. Direktor FES-a dodaje da istraživanje ipak jasno pokazuje kako većina građana koji mirno protestuju nisu pristalice krajnje desne političke grupacije Dveri. Čak 55,6 odsto učesnika protestnih šetnji nije stranački opredeljen. Apsolutna većina ispitanih građana ne vidi nikoga na političkoj sceni ko bi zastupao njihove interese.
Onda se postavlja logično pitanje da li postoji mogućnost da se ovaj društveni pokret samostalno politički artikuliše i to mimo opozicije? Slobodan Cvejić odgovara: “Da, na primer, ako bi Građanski front uspeo da organizaciono odgovori ovom izazovu, mislim da bi imao odličnu šansu da se pojavi kao nova politička snaga. Ne mislim da bi to išlo kroz distanciranje od opozicije, pogotovo ne kroz konflikt sa njom, neka vrsta saradnje sa nekim strankama opozicije bi bila korisna za Građanski front, ali ima prostora da on bude samostalna politička opcija”.
Građanski front je politička grupacija koja okuplja lokalne inicijative. Njihov cilj je da mobilišu građane protiv nedemokratskog odlučivanja o životnim pitanjima u Beogradu, Pančevu, Kraljevu i drugim gradovima u Srbiji.
Čemu se nadaju pobunjeni građani?
Na pitanje koji su očekivani rezultati protesta, najviše učesnika veruje da će u kraćem ili dužem roku oni dovesti do povećanja medijskih sloboda (65%), do smene vlasti (62%) i do više demokratije (58%). Slobodana Cvejića je u rezultatima iznenadila veoma niska podrška bilo kojoj od opozicionih stranaka ali i „jak protestni identitet , odnosno identifikacija sa protestima iz 1990ih i od skorijih sa pokretom Ne davimo Beograd i Protestima protiv diktature". A kao najznačajniji doprinos istraživanja on vidi stvaranje činjenične osnove za razumevanje protesta:"Potrebni su uverljivi podaci da bismo ispravno razumeli ciljeve i politicku orijentaciju učesnika, a samim tim i duštvenu ulogu i maksimalni politički doseg ovog protesta".
Direktor beogradske kancelarije Fondacije Fridrih Ebert Maks Brendle sumira svoje viđenje rezultata istraživanja: „Uzmemo li u obzir urušavanje demokratskih institucija poslednjih nekoliko godina, ovim protestima demokratska kultura Srbije daje znake života".