Građani brane reku Unu: „Gde su zakoni, gde su rešenja?“

U mestu Donja Suvaja u opštini Gračac, danima traju protesti ljutitih meštana zbog početka izgradnje mini hidrocentrale na Uni. Ta reka samo četiri kilometra dalje ulazi u Bosnu i Hercegovinu, gde je većim tokom svrstana u kategoriju nacionalnog parka.

Meštanima, koji su u početku bili sami, pridružili su se stanovnici šireg područja, uključujući i stanovnike BiH koji poručuju da će stati u zaštitu tog jedinstvenog spomenika prirode – po svaku cenu.

„Gde su zakoni, gde su rešenja? Zašto ovo nije moglo privremeno da se obustavi dok se ne vidi šta će biti dalje? Svakim centimetrom bušenja korito se uništava i šanse da ga spasimo su sve manje i manje“, rekla je na protestima Božica Keča, meštanka Donje Suvaje i jedna od organizatorki protesta koji su održani proteklog vikenda.

Čeka se inspektorat

Protesti su se nastavili i ove sedmice, do kada je trajala neka vrsta primirja, jer je investitor, kompanija „Pipra“ iz Splita, obustavio radove dok se ove sedmice ne oglasi Državni inspektorat Hrvatske, ali i zato što su meštanke nekoliko dana ranije izašle pred bagere kako bi telima zaustavile gradnju. Do tada stanovnici tog kraja, ali i oni iz susednih opština u BiH, borave na lokaciji, spremni da brane devastaciju reke Une i kompletnog njenog toka.

„Celo selo je ostalo bez vode kada su počeli radovi. Tako smo i saznali šta se događa. Jer, gospoda su dovezla buldožere, bagere i počeli da kopaju i ruše“, kažu u Udruženju „Una Srb“. Oni naglašavaju da se lokalno stanovništvo, ali i svi prisutni, odlučno protive tom projektu koji ugrožava neprocenjivu prirodnu baštinu.

„Svaki oblik destrukcije u ovom zaštićenom području, koje je u susednoj državi nacionalni park, potpuno je neprihvatljiv“, poručuju iz „Une Srb“, pozivajući sve da im se pridruže u naporu da zaštite reku i sačuvaju je za buduće generacije.

Aktivisti upozoravaju na validnost do sada izdatih dozvola za izgradnju mini hidrocentrale na Uni, insistirajući da se radovi potpuno obustave odlukama inspektorata ali i resornog ministarstva, odakle još nema nikakvih informacija o ovom slučaju. Ranije su tek saopštili da je građevinska dozvola izdata 2016. godine kada Hrvatska nije bila članica EU, što znači da tada nije potrebna Ocena prihvatljivosti zahvata u Ekološkoj mreži. Za tu ocenu, potrebna je Studija uticaja na životnu sredinu koju, slaže se većina, ne bi mogli da dobiju zbog potpune devastacije terena i ekocida koji bi u tom slučaju nastao.

Rundekova „Aj, aj, Una“

Zbog pokušaja uništavanja jedinstvenog spomenika prirode, protestima se pridružio i hrvatski kantautor Darko Rundek. On je proteklog vikenda sa svojim bendom održao i koncert na vrelu Une, kako bi skrenuo pažnju vlastima na devastaciju te prirodne lepote. Rundek je postao jedan od simbola za spas Une, a antifašistička pesma „Aj, Karmela“, sada se peva sa nešto drugačijim stihovima u Donjoj Suvaji.

„Mi smo protiv ulagača i njihovih pomagača, aj, aj Una!“ – to je sada već himna koju okupljeni na protestima pevaju svakog dana.

„Molim vas da spasite reku Unu pre nego bude prekasno. Ova jedinstvena i prekrasna reka je ugrožena, iako je pod zaštitom. Kod njenog izvora u Hrvatskoj počela je pre dve nedelje izgradnja brane i svaki dan radova nanosi nepopravljivu štetu reci i njenom eko-sistemu“, uputio je Darko Rundek poruku hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću.

„Problem izgradnje mini-hidroelektrane na Uni otvorio je brojna pitanja, a jedno od njih je vezano za sistemsko izvlačenje energije iz prirode, od čega lokalna zajednica nema ništa, korist izvlače samo investitori“, rekao je Rundek, napominjući da neće odustati od protesta dok čitav slučaj ne bude završen.

Iz BiH traže odgovor

Iz vlade još nema odgovora, a na protestu su bili i predstavnici „Možemo!“, čiji je poslanik u hrvatskom Saboru Marin Živković rekao da je već zatražena dokumentacija od Odbora za zaštitu životne sredine i da se nada da će do jeseni inspekcija utvrditi sve nepravilnosti.

Građani traže hitnu i momentalnu obustavu svih radova na reci Uni, posebno jer se radi o prekograničnom pitanju i zbog toga što reka Una u svom toku kroz BiH spada u kategoriju nacionalnog parka prirode. Iako šturo, u čitavu priču su se zbog toga uključile i vlasti u BiH, koje opet ne deluju jedinstveno, već preko entitetskih resornih ministarstava. Podsetimo, zbog takvog odnosa Hrvatska sada ima konačnu lokaciju za odlaganje radioaktivnog otpada na Trgovskoj gori, na samo 800 metara od reke Une, koja je u tom delu proglašena da Park prirode.

„Hrvatska strana je očigledno, namerno ili ne, propustila da sprovede postupak procene uticaja na okolinu u prekograničnom kontekstu, što im je obaveza u ovom slučaju. Naime, bilo kakvi radovi na ovom izvoru podrazumevaju izradu Strateške procene uticaja na okolinu u skladu s Konvencijom o proceni uticaja na okolinu u prekograničnom kontekstu (Espoo konvencija)“, izjavila je ministarka okoline i turizma Federacije BiH Nasiha Pozder, napominjući da su uputili dokumentaciju Ministarstvu spoljnih poslova BiH, nakon čega je ona upućena vlastima Hrvatske.

Zagrebu su pisali i iz Banjaluke, zatraživši obustavljanje radova.

„Zato ćemo, bez odlaganja, obavestiti Sekretarijat Organizacije evropskih morskih luka (ESPO) i Implementacioni komitet Protokola o strateškoj proceni uticaja na okolinu (SEA) o najnovijem kršenju prava BiH kao potencijalno pogođene zemlje“, saopštili su iz Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske.

Una kroz BiH već zagađena

Hrvatska je, nakon ulaska u EU, postala deo evropske ekološke mreže Natura 2000, što je izmenilo pravnu regulativu u oblasti životne sredine, tako da građevinska dozvola iz 2016. godine nije više valjana bez Ocene prihvatljivosti te mreže, čega trenutno nema. Pored toga, aktivisti iz regiona uključili su se u odbranu reke Une, upozoravajući da je već zbog početka pripremnih radova pre nekoliko sedmica, došlo do zagađenja rečnog toka koji prolazi kroz BiH.

„Kako je moguće da se ovo dešava na takvom mestu i kako je neko odobrio te radove? Reka je zaštićena od 1968. godine i neverovatno je da neko odluči da počne radove“, kaže Vladimir Topić iz Centra za životnu sredinu iz Banjaluke, izražavajući čuđenje da je tako nešto moguće u zemlji koja je članica EU.

„Imate slučaj odlaganje radioaktivnog otpada na Trgovskoj gori, nedaleko od reke Une. Za tu odluku se znalo još 1999. godine, a vlasti u BiH predugo su čekale na reakciju. Tako da, iako je pohvalna reakcija naših ministarstava, činjenica da je građevinska dozvola izdata 2016. godine, dovoljno govori da je moglo ranije da se reaguje“, zaključuje Topić.

Investitor, kompanija „Pipra“, nije se do sada javno oglašavao o tom pitanju, čekajući konačnu odluku inspektorata i resornog ministarstva. Mediji u Hrvatskoj preneli su informaciju da je kompanija koja gradi hidroelektranu registrovana na adresi jedne privatne kuće u okolini Vrela Une, čiji vlasnik živi u Novom Sadu, a koji je sve to saznao od medija.