Grčka drama odlaže pregovore Srbije

To su agenciji Beta potvrdili zvaničnici u Evropske unije u Briselu, kao i funkcioneri u ministarstvima spoljnih poslova nekoliko članica Unije. Većina ipak smatra da je Srbija zaslužila da dobije status kandidata za članstvo, pod uslovom da se nastavi dijalog s Prištinom i da „obe strane odustanu od nepopustljivog stava“ na severu Kosova.

Tek posle izbora u Francuskoj

Sve dok ne prođu izbori u Francuskoj i još nekim članicama EU, tema proširenja ne bi smela da dođe u „predizbornu javnost“, jer je pitanje proširenja EU na Tursku, pre svega, ali i druge zemlje jugoistočne Evrope bilo jedan od ključnih razloga što je svojevremeno na referendumima u Francuskoj i Holandiji odbačen „Lisabonski ustav“ EU.

Nemačka, čiji uticaj sve više raste unutar EU, a posebno Hrišćansko demokratska unija (CDU), stranka kancelarke Angele Merkel, već neko vreme smatra da se, posle Hrvatske, mora stati s celim postupkom daljeg približavanja zapadnobalkanskih zemalja, a posebno Turske, članstvu u Uniji. Otud je ponovo u prvi plan, recimo u zvaničnim stavovima Pariza, stavljeno i to da se ulazak novih članica mora sagledati i u funkciji „sposobnosti Evropske unije da u svoje redove ugradi novu članicu“.

„Grčka drama“ samo je zaoštrila takve poglede, jer je reč o nedoumici oko opstanka „jedne balkanske zemlje“ u evro-zoni, pa i samoj EU. Prezaduženost i suštinsko loše delovanje demokratskog i privrednog sistema su doveli Grčku, a time i celu evro-zonu, u beznadežnu situaciju.

Crna Gora i Hrvatska

Zemlje Zapadnog Balkana, primećuju izvori u evropskim prestonicama, ukupno imaju 120 milijardi evra duga iako je paradoks da je najviše po stanovniku zadužena Hrvatska koja je već na pragu članstva. Hrvatska privreda isto tako uopšte nije u dobrom stanju, i dalje ima velike strukturne probleme, „ali je na putu ka EU imala takođe stalnu podršku Nemačke“.

Na sastanku lidera EU u decembru najverovatnije će samo biti „sa interesovanjem primljeno na znanje“ da je Evropska komisija predložila da se pokrenu pregovori s Podgoricom. Ali Francuska i Nemačka traže da pre toga vlasti Crne Gore stave na uvid nepobitne dokaze da se istinski, temeljito sprovode reforme i zakoni vezani pre svega za uspostavljanje pravog nezavisnog sudstva kao preduslova opipljive borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, uz brze sudske postupke i hapšenje i „krupnih riba“ kao što se to događa u Hrvatskoj.

Ako je i hrvatska politička pozornica, a posebno vladajuća stranka HDZ, uzdrmana nužnom borbom protiv korupcije, onda i takvu cenu moraju platiti i to mora važiti i za sve ostale zemlje regiona, pa i Crnu Goru. Jer Evropska unija, naročito posle lošeg iskustva s Rumunijom i Bugarskom, nikako neće i ne može prihvatiti da u članstvo uđe neka zemlja koja u svoje državne i ekonomske strukture ima ugrađenu korupciju i organizovani kriminal.

U nastavku: Francuski i nemački stav o Srbiji

Jedan zvaničnik u Evropskoj komisiji je stavio do znanja da bi izlazak Grčke iz zone evra mogao za sobom povući i izlazak te zemlje iz EU. To onda postavlja pitanje da li se može računati na istinsku spremnost nekih kandidata na Balkanu da, po dostignutom stepenu političke demokratije i konkurentnosti privreda, stanju budžeta i duga, zaista mogu postati ravnopravni partneri u EU.

I do sada se u mnogim krugovima unutar EU smatralo da Grčka možda i nije trebalo da uđe u Uniju. Francuski predsednik Nikola Sarkozi je pre par dana u obraćanju naciji ocenio da je Grčka nepripremljena ušla u evro-zonu, a da su i poslednji ulasci u članstvo bili „manjkavi i nerazumni“. Pre svega Francuska i Nemačka, ali to je donekle stav još nekih partnera u EU, smatraju da na susretu lidera Evropske unije 9. decembra treba samo nagovestiti da će se o datum početka pregovora s Crnom Gorom i Srbijom naknadno razgovarati verovatno polovinom iduće godine, ali ne pre.

Francusko ministarstvo spoljnih poslova je, u posebnoj analizi preporuka Evropske komisije, stavilo do znanja da se mora pribeći „pažljivoj i stalnoj proveri sposobnosti zemalja kandidata da delotvorno sprovode uslove“. A to su, kako je navedeno, „vladavina zakona, delotvorna tržišna privreda, usvajanje evropskih ciljeva, preuzimanje pravne tekovine EU, a pritom se mora voditi računa o sposobnosti EU za ugrađivanje“ novih članica.

Francuski i nemački stav o Srbiji

Stav francuske diplomatije jeste da „ponuda za dodeljivanje kandidatskog statusa Srbiji odražava napretke u unutrašnjim reformama, punu saradnju s Haškim sudom, uz hapšenje i izručenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića kao i posvećenost dijalogu s Kosovom“. A, kako je predočeno, „da bi taj status dobila i pre nego što se razmotre dalji koraci, Srbija mora nastaviti sa sprovođenjem obaveze da vodi dijalog s Kosovom i ostvari opipljive rezultate“. „Zauzvrat“, poruka je Pariza, „očekujemo da Kosovo u punoj meri primeni ’Ahtisarijev plan’ UN iz 2007. godine uz obezbeđivanje značajne autonomije za severno Kosovo“.

Nemački stav se donekle razlikuje. Mnogo je zahtevniji oko „povlačenja srpskih struktura sa severa Kosova“, a zvanični Berlin tvrdi da vlasti u Beogradu ne žele da izađu u javnost s činjenicama da su Srbi na severu Kosova „oružano napali“ nemačke vojnike Kfora. To onda, kažu izvori u Briselu, još više koči spremnost Berlina da omogući dalje približavanje Srbije EU.

Nemačka, Velika Britanija i SAD smatraju da se što pre mora doći do „zaokruživanja kosovske situacije“ tako da to više ne bude nikakvo žarište, a da Srbija pristane na što bržu normalizaciju s Prištinom, možda i po nekom oprobanom evropskom modelu.

idj/dr/beta