Najmanje četiri godine SAD znaju da Rusija krši sporazum INF (Intermediate Range Nuclear Forces) koji zabranjuje posedovanje raketa srednjeg dometa (od 500 do 5.500 km), a koje mogu biti naoružane atomskim bojevim glavama. Rusi su jedan raketni sistem (Iskander) koji je dozvoljen, preradili u nedozvoljen (SSC-8).
A Rusi rade ono što i uvek kada im se nešto prebaci sa Zapada: najpre opovrgavaju da je novi sistem prema sporazumu opšte zabranjen, a onda odgovaraju protivoptužbama – da NATO to isto radi sa svojim raketnim sistemima u Rumuniji. Oni su tamo načelno zbog iranskog oružja, ali bi mogli da budu upotrebljeni i protiv ciljeva u Rusiji – i Moskva na to mora da reaguje.
Povratak u osamdesete?
U obe verzije ima istine – pitanje je samo kako se prema tome odnositi. Donald Tramp ne zna diplomatski da nastupa, on zna samo da grubo govori i da preti. A Rusi, zbog svog ponosa, moraju da uzvraćaju na isti način. Tramp želi da sakupi bodove uoči sledećih izbora (Midterm elections), a Putin mora da se usprotivi kako njegovi sunarodnici ne bi pomislili da je slabić.
Siledžijsko ponašanje dvojice suparnika vodi pravo u rane oamdesete godine prošlog veka, u vreme najjače trke u naoružavanju između NATO i Varšavskog pakta. Sporazum INF iz 1987. bio je tada prekretnica, jer je pokazao put za izlaz iz spirale naoružavanja. Ja sam tada bio student, za mene je uništenje raketa Peršing II na zapadnoj strani i raketa SS20 na istočnoj bilo ogroman korak ka miru i pomirenju. I ne bih hteo da se vraćam u osamdesete.
Ponovo uspostaviti poverenje
Pritom bi lako bilo naći izlaz. Umesto otkazivanja sporazuma, NATO i Rusija bi trebalo da sednu za sto i da razgovaraju o tome kako spasiti sporazum. Mnogi će sada da prigovore da za to nedostaje poverenje: Rusija je anektirala Krim i napala istočnu Ukrajinu, kako joj sad verovati? Na drugoj strani će reći: Kako mi Rusi možemo da verujemo NATO", kad on ovih dana u Skandinaviji održava najveću vojnu vežbu od kraja Hladnog rata i kad se već godinama na ruskoj zapadnoj granici stacionira sve više vojnika i oružja?
Ja mislim da ni 1987. poverenje između Istoka i Zapada nije bilo nešto naročito veliko. I uprkos tome, svet je smanjenjem količine oružja postao bezbednije mesto. To je moguće i danas. Dakle, gospodo, sedite za sto i pregovarajte!