Goran Samardžić: Druga varijanta rata
3. februar 2020.
„Mene moje drugarice u šali zovu metro-muškarcem. Ja sam pitao: a šta je to? – To ti je onaj što se češće kupa od ostalih, pa se maže nekim kremama... I zamislite kad jednog metro-muškarca zatekne nestanak vode i to po godinu dana, kad se takav metro-muškarac kupa grudvom snega, kada takav metro-muškarac čeka da padne kiša, pa se, kad je pljusak, nasapunja, izađe, pa kisne na terasi. A ljudi koji su se prali kišnicom znaju da to nije oštra voda, da trebaš puno da čekaš i stojiš da te ona sapere. Pa kad ljudi tope sneg u kadama... to je druga varijanta rata, nije rat samo: pukni, ubij, rani, odvali pola dupeta, nogu, biti zarobljen... rat je i ovo: odeš ujutro - nema plina; praviš kao pećinski čovek kafu...“
„Ljudi su ranjavani, ko metkom, ko gelerom, ko komadom nekog tvrdog materijala kao drvo ili stena, a mene je u jednoj detonaciji pogodio u leđa – busen trave. Nije mogao da bude mekši, ali je to ipak bio busen. Izgubio sam vazduh, mislio sam da sam gotov. Kad sam došao do vazduha, nisam smeo da se okrenem, mislio sam da sam potpuno uneređen nazad. Posle desetak minuta sam ustao, i kada sam sišao u grad i pogledao to čudo, to je bila modrica za Ginisovu knjigu rekorda. Kao tepsija, u svim duginim bojama. Skoro savršenog okruglog oblika.“
„Ja nikad nisam bio fasciniram Principom. Prosto zato što je imao tako malo godina. Možda su u to doba ljudi pre sazrevali. Ali, meni je to pobuđivalo simpatije jer je imalo kakav-takav jugoslovenski predznak. Pa makar to bilo i u vezi sa ubistvom ili atentatom, zavisno od toga ko to kako zove. Potka o Principu je bilo ono što sam učio u školi. Međutim, posle sam se malo obavestio, i kroz literaturu, to je među piscima postalo i malo prestižna tema. Znam kolege koje su prosto montirale sto godina od Velikog rata, pa da napišu o Principu. Neki s uspehom, neki ne sa tolikim uspehom, ali većina, bogami, s uspehom.“
Goran Samardžić je pesnik i prozni pisac. Rođen 1961. u Sarajevu, odrastao je u Beogradu. Živi od osamdesetih godina u Sarajevu. Završio je studije književnosti. Njegove prozne knjige „Sikamora“ (1997) i „Šumski duh“ (2005) proglašene su knjigama godine u BiH.
Intervju je u decembru 2019. vodio Dragoslav Dedović. U serijalu „Za šankom“ već su objavljeni intervjui sa Vladimirom Pištalom, a pre toga i sa Muharemom Bazduljem. DW će u naredne dve nedelje objaviti i razgovore sa Vladimirom Kecmanovićem i Vladimirom Tabaševićem.
sb/dw