Godina pendreka

„Sa sve represivnijim predsednikom i bez jake opozicije, srpska vlast je kontrolisala i policiju i pravosuđe, oslabila pravnu državu, potkopala politička i građanska prava i omogućila korupciju velikih razmera“, piše u izveštaju Amnesti internešnala za prošlu godinu.

Starim deficitima – recimo da Srbija još uvek nije izvela pred sud bivše visoke oficire zbog ratnih zločina i nije rasvetlila sudbinu nestalih osoba dodati su i novi u „korona-godini“. U izveštaju se navodi da su demonstranti i novinari u Beogradu pretrpeli povrede kada je policija primenila preteranu silu suzbijajući demonstracije prošlog leta.

U izveštaju se navodi uvođenje vanrednog stanja i policijskog časa uz patrole pod oružjem. Osobe koje su prekršile nejasne odredbe o samoizolaciji osuđivane su na kaznu do tri godine zatvora.

Te mere su ukinute zbog predizborne kampanje, a ponovo uvedene posle izbora, što je izazvalo masovne demonstracije, kaže se u izveštaju.

Katalog nepočinstava

Amnesti bilansira letnje demonstracije: 70 povređenih, 223 uhapšenih. Iako su desničarski demonstranti upali u parlament, najveći broj ljudi je mirno demonstrirao. U izveštaju se navodi da je „policija  nasumično ispaljivala suzavac“, te da su demonstrante i posmatrače tukli policajci na konjima.

Navodi se i da su povređena četiri novinara, a ističe se i da je novinar Bete Žikica Stevanović pretučen iako je pokazao novinarsku iskaznicu. Do kraja godine niko od policajaca nije snosio pravne posledice.

Izveštaj je katalog nepočinstava vlade u prošloj godini. Nije izostavljeno ni hapšenje novinarke Ane Lalić, ni isključivanje novinara sa vladinih konferencija za štampu „iz zdravstvenih razloga“, ni „provera“ bankovnih računa istraživačkih novinara i aktivista nevladinih organizacija koju je ministar finansija Siniša Mali naredio pozivajući se na „zakon o sprečavanju finansiranja terorizma i pranja novca“.

Prinudno raseljavanje Roma, prinudni karantin i prinudno vraćanje preko granice za migrante  dopunjavaju ovu sliku Srbije u 21. veku.

Državna zloupotreba krize

U mnogim krajevima sveta, kaže se u izveštaju, pandemija je zaoštrila postojeću neravnopravnost, diskriminaciju i opresiju. Najviše su trpele ionako ugrožene grupe kao što su ljudi sa pridruženim bolestima, izbeglice, zaposleni u zdravstvenim sistemima, manjine i žene i devojčice.

„Brojne države su zloupotrebile zdravstvenu krizu da dodatno ukinu neke principe vladavine prava, ili su ukalkulisali smrt ljudi iz rizičnih grupa ili iz zdravstvenog sektora“, kaže šef nemačkog ogranka Amnestija Markus Beko.

Beko dodaje da je indikativno što je prošle godine, statistički gledano, na svakih pola sata umirala po jedna osoba zaposlena u zdravstvenom sektoru. Ukupno je u svetu umrlo 17.000 zdravstvenih radnika, najveći broj njih u Južnoj Americi. U 42 od 149 zemalja za koje su dostupni podaci, državne ustanove su šikanirale i zastrašivale zdravstvene radnike. 

U isto toliko zemalja je primećeno da se izbeglice i migranti prisilno vraćaju u zemlje u kojima im prete povrede ljudskih prava. Zatvaranje granica je mnoge izbeglice prinudilo da ostanu tu gde su se zatekli bez osnovnog snabdevanja vodom i higijenskim potrepštinama.

Osim toga, u porastu je kućno nasilje kao i rodno specifično nasilje. U najmanje 24 zemlje su poznate „verodostojne optužbe“ da su ljudi hapšeni zbog seksualne orijentacije, a to je 16 odsto više nego u prethodnoj godini.

Beskrajni egoizam

Amnesti navodi da u goruća pitanja spada i brzina vakcinisanja rizičnih grupa širom sveta. Više od sto zemalja su potpisale odgovarajući zahtev Indije i Južne Afrike, ali su ga blokirale Sjedinjene Države, Velika Britanija, Švajcarska i Evropska unija.

„Pandemija je ojačala mediokritetstvo, lažljivost, egoizam i prevaru vlastodržaca ovog sveta“, napisala je nova šefica Amnestija Anjes Kaljamar, navodeći da je preko 90 zemalja uvelo izvozne restrikcije za medicinsku i zaštitnu opremu, medicinske aparate i lekove. Ona je konstatovala: „Svet je nesposoban da sarađuje efektivno i pravedno prilikom globalnih događaja koji imaju velike posledice.“ 

dd (ai, dpa, dw)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.