Da li je zaista moguće da usred Evropske unije u XXI veku jedan pokret za nezavisnost dovede do državne krize, do pokušaja puča, možda i do nasilnih sukoba? Ko je sposoban i spreman da u Kataloniji interveniše i spreči ovo ludilo? Tridesetak odsto građana koji su glasom na referendumu pokazali da teže nezavisnosti i regionalna vlada idu dalje. Intervenisao je i španski kralj. No, sukob uprkos tome eskalira. Jer, uskoro bi moglo doći do jednoglasnog proglašenja nezavisnosti Katalonije. Legalno? Ilegalno? Premijeru Katalonije je to sasvim svejedno.
Španski Ustav za njih ne bi mogao da važi zbog toga što oni žele da napuste Španiju – argumenti su Katalonaca. Španski ustav se može menjati ali samo voljom celog španskog naroda, a ne glasom jedne manjine. I upravo zbog toga je pravna država ugrožena u Španiji, zbog toga što se pravo trenutno u Kataloniji ne može sprovesti. A ne zbog toga što bi španska vlada postupala protivpravno.
I ovo je pravo držanje Evropske komisije. Ona ne može da posreduje zbog toga što mora da poštuje nezavisnost i ustav zemlje članice. Evropski sporazumi ne predviđaju posredničku ulogu u ovom slučaju. Evropska komisija je na primer u Poljskoj i Mađarskoj morala da deluje zbog toga što su u tim zemljama potkopani pravna država i nezavisno sudstvo. Tako da Evropska komisija nije nastupila u Mađarskoj i Poljskoj kao posrednica između manjine i većine već kao zaštitnica evropskih ugovora.
Uzdržavanje Evropske unije je razumljivo s pravne tačke gledišta, ali da li je to politički mudro? Ne, Evropska komisija, ili pak predsedavajući EU Donald Tusk ne bi trebalo da samo posmatraju kako kriza u Kataloniji eskalira. Bilo bi od pomoći u najmanju ruku da se ponudi dijalog između Madrida i Barselone.
Ali, pravo posredničku ulogu Komisija ne može da preuzme jer strane u sporu to ne žele. Katalonski predstavnici u Evropskom parlamentu očekuju da EU kazni Španiju. No, to se neće dogoditi. Vlada Španije, koju u Strazburu zastupaju diplomate, grubo je odbacila dijalog sa katalonskim premijerom. U Kataloniji je na delu državni spor, stav je vlade u Madridu. I tu nema šta da se priča.
Uprkos tome, najmanje što bi Evropska unija trebalo da ponudi jeste – dijalog. Ona bi morala da pokaže građanima EU da se o krizama brine a ne da ih ignoriše. Potpredsednik EK Frans Timermans koji je zadužen za pitanja pravne države signalizirao je da on naravno pazi i na pitanja pravne države u Španiji. Za njega je pravi problem zapravo akcija katalonskih separatista. Ali, ako Evropska unija stalno ponavlja kako je ona sama uspešan mirovni projekat, onda mora da pokaže da može da se pobrine i za mirovna rešenja unutar zemalja članica.
Evropska komisija bi morala da osmisli Plan B u slučaju da se Katalonci zaista odluče na iracionalan korak i jednostrano otcepe do Španije. Ovaj korak neće priznati ni EU niti bilo koja država članica. Ali, kako bi se onda odnosili prema katalonskim vladinim predstavnicima, putnicima, robi i eventualnom pokušaju pristupanja EU? A šta će uraditi EU ako Španija, što bi pravno bilo moguće, obori regionalnu vladu, raspiše nove izbore i ukine autonomiju? EU je do sada, u pogledu dugogodišnje tinjajuće krize, zabijala glavu u pesak. To tako više ne može.
To ne može više tako i zbog toga što zagovornici Brexita, desničarski populisti i nacionalisti širom EU od onog što se događa u Kataloniji prave mit, prema kojem se ugnjetava slobodna volja manjina i naroda EU. To je nečuvena glupost, ali niz ovih argumenata se ne bi smio ignorisati, već se moraju poništiti. Inače bi iz španske krize mogla nasatati jedna evropska kriza.