Geteova biografija najčitanija knjiga
4. oktobar 2013.
Filozof i autor stručnih knjiga Ridiger Zafranski već godinama piše debele biografije o nemačkim književnim veličinama. Sada je izdao knjigu o najpoznatijem nemačkom pesniku Johanu Volfgangu fon Geteu. I zauzeo vodeće mesto na listi najčitanijih knjiga u publicistici. To nije po sebi razumljivo, jer Zafranski na preko 700 stranica opisuje život i delo tog književnika. Na listi najčitanijih knjiga obično se nalaze biografije poznatih savremenika, politička literatura ili priručnici. Šta to govori o čitalačkim sklonostima današnjih Nemaca, pokušali smo da razjasnimo u razgovoru sa autorom?
Dojče vele: Gospodine Zafranski, na jednom mestu citirate reči jednog Geteovog savremenika koji kaže: „Sve što sam od Vas čitao, sve me oduševljava, ispunjava moje srce ponosom da inostranstvu možemo suprotstaviti čoveka kakvog drugi nemaju“. Kako to izgleda danas?
Ridiger Zafranski: „Gete je, naravno, veličanstvena pojava u nemačkom duhovnom životu. Možemo malo da budemo ponosni i da u tome uživamo, ali, ne želimo da to koristimo protiv drugih. Francuska ima velikoga Voltera, kojem se Gete toliko divio. Gete je smatrao da su ljudi kao što su Volter ili Šekspir u suštini još veći pesnici, još veće figure. Gete nije uopšte bio sklon precenjivanju sopstvene.“
Sa svojom knjigom o Geheu ste na prvom mestu najčitanijih knjiga s područja publicistike. Da li ste to očekivali?
„Ne, to nisam očekivao. Očekivao sam da ću doći na listu najčitanijih knjiga, jer sam došao i sa svojom knjigom o romantici, zatim o prijateljstvu Getea i Šilera i knjigom o Šileru. Ali, prvo mesto, to je već izuzetno, pogotovo ako se ima na umu da se tu pojavljuju sasvim drukčiji naslovi.“
Kako to tumačite?
„Kao prvo, to me veoma raduje. Mislim da za to postoji publika – pored činjenice da postoji krug čitalaca mojih knjiga. Da postoji čežnja za takvim temama, jača nego što bi se na prvi pogled očekivalo. Zapravo, to je objava ljubavi prema književnosti.“
U vrjeme Tvitera i Fjesbuka moglo bi se sa iznenađenjem konstatovati da Nemci rado čitaju svoje klasike ili još bolje, nešto o svojim klasicima?
„Činjenica je da moja knjiga, kako se to vidi i u podnaslovu 'Umetničko delo života' – nije samo biografska interpretacija njegovih dela, već i samog života. Njegov život je predstavljen kao uspelo umetničko delo i kao egzistencijalna borba. Taj egzistencijalni aspekt pobuđuje znatiželju.“
Pokušavate da se nadovežete na današnje vrijeme. U jednom odlomku o vremenu kada je nastao Faust, pišete: „Gete je tu osećao nešto što će se razviti tek u modernom, medijskom vremenu, naime neprimerenost načina reakcije kada se kroz umetnička sredstva meša odnos blizine i daljine. Tako se opasnost koju mediji prenose, doživljava kao bliska opasnost.“ Na šta pritom mislite?
„Za mene je tu postoji aktualni aspekt. Mi stvarno patimo od toga da verujemo da je sveobuhvatna povezanost u mreži zapravo nešto što nas zadovoljava, nešto što nas ispunjava. Kod Getea, u vremenu koje je naravno bilo sasvim drugačije, iako je već bila počela moderna, može se videti da je neophodno potrebno imati volju za individualnošću, ako se želi da se postane individua. A to opet znači imati tačan osećaj za to šta čoveku koristi, kako Gete kaže, šta ga podstiče, a šta sputava i nanosi štetu, rastresa ga i udaljava iz njegovog sopstvenog centra. Gete je savršeno dobro znao da se ophodi sa otvaranjem vidika i odabirom onoga što će pustiti da na njega deluje. To sam formulisao da je on bio genijalan ignorant.“
On je uvek tražio ravnotežu između života i umetnosti i našao je. O tome se radi i u Vašoj knjizi. U to spada: gledati u ponore, ali i uvek se iz njih izvlačiti sopstvenom snagom.
„Da, po mogućnosti sačuvati suverenitet i, koliko je to moguće, naravno diktirati pravila igre. Činjenica je da smo zavisimo od sudbine i slučajnosti. Ali, stvoriti prostor delovanja u kojem će čovek sam da ostvaruje svoje zadatke, to je izazov koji se postavlja pred svakog. I koji svako prihvata prema svojim mogućnostima. Gete je to radio svestan da je najveći zadatak koji čovek ima u životu – da pokaže svoju srž, ono što je čovek stvarno, da se razvije i postane individua. To je lako reći, ali to je u stvari središte smisla za svakog. A to je Geteu bilo tako savršeno jasno. On je to učinio svojom životnom idejom vodiljom.
Rüdiger Safranski: Goethe – Kunstwerk des Lebens , biografija, Hanser Verlag 2013., 752 stranice, ISBN 978 3 446 23581 6.
Autor: Johen Kirten / Anto Janković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković