Geringova lična karta i Hitlerovi tanjiri

Lična dokumenta Hermana Geringa, milje sa kukastim krstovima i orlom krstašem, posuđe iz vitrine Adolfa Hitlera – sve je to trebalo da se nađen na javnoj aukciji u Parizu, krajem ovog meseca. Navodno je reč o Hitlerovim ličnim stvarima iz njegove bavarske rezidencije Berghof am Obersalzberg u Alpima i Geringove kuće u susedstvu.

Pomenute stvari zaplenili su francuski vojnici po završetku rata. Jevrejske organizacije su izrazile protest i u tome dobile veliku podršku javnosti. Aukcijska kuća na kraju odustaje odustaje od organizovanja aukcije, a francuska ministarka kulture Aureli Filipeti izjavljuje kako je „takva odluka bila nužna, iz istorijskih i moralnih razloga“.

Strah od kulta ličnosti

Za najveću jevrejsku organizaciju u Francuskoj – CRIF, otkazivanje aukcije je mudra odluka. Jonatan Arif, potpredsednik CRIF-a, u razgovoru za DW, objašnjava da njihov cilj nije da spreče prodaju „predmeta iz vremena nacional-socijalizma“. Problem je u tome što se od njihove prodaje pravi velika fama. Sve bi bilo u redu, kada bi se ti predmeti prodavali, kao i bilo koji drugi. „Ne želimo da se zbog ovakvog pristupa stvara kult ličnosti“, kaže Arif. CRIF insistira na tome da se lične stvari nacista mogu prodati isključivo muzejima.

I u Nemačkoj je posedovanje predmeta iz NS vremena legalno, ali javno pokazivanje ili nošenje nacističkih simbola zabranjeno. U Italiji, Velikoj Britaniji, ali i u Sjedinjenim Američkim državama, takva obeležja ne moraju biti čak ni pokrivena. Krivični zakon u Nemačkoj, u članu 86, eksplicitno kaže da se predmeti sa nacističkim obeležjima ne smeju proizvoditi i prodavati. Međutim, trgovina takvim predmetima i objektima cveta. Neretko na pijacama i buvljacima u zemlji osvanu i ordeni, uniforme i knjige, uprkos propisima koji to zabranjuju. Na internetu čak postoje i tzv. „militarija“ aukcije. Roba najvećim delom dolazi iz Poljske.

Kolekcionari su spremni da plate visoku cenu

„Tržište predmeta sa nacističkim simbolima postoji godinama unazad“, kaže nemački istoričar umetnosti Hans Otomejer. Pre svega u Nemačkoj i SAD postoje krugovi kolekcionara koji su spremni da plate neverovatne sume novca za nacističke predmete. Uniforma SS-jedinica može da košta i do 4.000 evra. Ipak, prema nezvaničnim informacija, barem u Nemačkoj, trgovina ovakvim predmetima znatno je opala u poslednjih deset godina. „Trebalo bi imati u vidu da se dosta toga danas falsifikuje i menja“, kaže Otomejer. Drugim rečima, od 10 do 20 odsto te robe su imitacije i falsifikati.

Naš sagovornik je nekada bio predsednik fondacije Istorijskog muzeja Nemačke u Berlinu. Organizovao je najmanje sedam izložbi o Trećem rajhu, držeći se pravila da je „uvek bolje otvoreno razgovarati o svemu nego prikrivati“. Za Hansa Otomejera je ta premisa vremenom postala gorka. Izložbe tog tipa ne bi trebalo da doprinose identifikaciji ili glorifikaciji, već moraju imati veoma jasnu, kritičku konotaciju. Pomenute izložbe u berlinskom muzeju obišlo je mnogo ljudi, ali to nije bio ambijent u kojem se promovišu eksponati.

Bez potpune zabrane

Teško da se nešto može uraditi onog trenutka kada eksponati iz nacistički vremena završe u privatnom vlasništvu. Većina kolekcionara takve predmete i objekte ne kupuje zbog ekstremno-desničarskih uverenja. Istovremeno, nemoguće je utvrditi da li se ti predmeti na bilo koji način zloupotrebljavaju. Decenijama se u Nemačkoj diskutuje o tome, kako bi posedovanje spornih NS predmeta, trebalo regulisati. Međutim, uprkos svim kontroverzama, ni do današnjeg dana potpuna zabrana trgovina takvih objekata nije izdejstvovana.

Autori: Anabele Štefes / Jakov Leon
Odg. urednik: Nemanja Rujević