Genocid onih drugih

U članku pod nazivom „Genocid onih drugih“, list Noje cirher cajtung piše da proteklih godina, kako turski, tako i srpski političari, javno govore o „mračnim poglavljima u istoriji njihovih naroda“. Švajcarski list s tim u vezi podseća na Deklaraciju o Srebrenici kojom je Narodna skupština Republike Srbije 2010. „osudila ubijanje oko 8.000 Bošnjaka od strane bosanskih Srba“ i da se, iste te godine, tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, poklonio žrtvama u Srebrenici:

„Nedavno, nekoliko meseci pre 20. godišnjice srebreničkog masakra, u Srebrenicu je došao i Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske – i položio cveće (fotografija gore). A i u Turskoj se stvari pokreću s mesta. Imajući u vidu masovna ubistva koja su osmanlijske trupe izvršile nad Jermenima 1915. godine, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da žali 'zbog nehumanih posledica tih dela'. Čudna formulacija, ali ipak je nešto rekao. Međutim, pojam 'genocid', koji većina istoričara smatra prikladnim kada je reč o ubijanju Jermena i kojim međunarodni sudovi kvalifikuju tragediju u Srebrenici, u srpskoj i turskoj politici je tabu. Ipak, interesantno je da ni Erdogan ni Dodik nemaju problema s tim pojmom kada se radi o drugima. ‚Ne bi došlo do genocida u Srebrenici da je Turska bila tako jaka kao danas‘, rekao je Erdogan. S druge strane se Dodik čudi ‚zašto je Turskoj tako teško da njihov genocid tako i nazove‘, piše Noje cirher cajtung.

Topografisana literatura Balkana

Švajcarski list bavi se ratom u bivšoj Jugoslaviji i u svom drugom članku, ali kroz književnost. Noje cirher cajtung tako navodi da postoji mnoštvo književnih dela koja su nastala 'u kontekstu jugoslovenskih ratova devedesetih godina' i da ih je bazelski profesor književnosti Boris Previšić poređao u svojoj knjizi „Topografisana literatura – Balkan i postjugoslavenski ratovi na nišanu pripovedača“. Njega interesuje interakcija između istorijskih činjenica i poetske forme i to naziva „topografisanjem literature“:

„Kod Davida Albaharija, Miljenka Jergovića, Slavenke Drakulić ili Dževada Karahasana osetan je pokušaj da se preko naracije shvati ratno nasilje, kako bi se iz toga nešto moglo naučiti. Dosta prostora se daje i Peteru Handkeu. Za njega 'Jugoslavija' nije stvarni svet, već svet snova čiji ga nestanak vrijeđa“, ocenjuje švajcarski list Previšićevo delo zaključujući da je ono svojevrstan i detaljan vodič kroz dramatično poglavlje evropske književne istorije.