Generacija koja ne pamti dve Nemačke (II deo)

Frankfurt na Odri: istočnije se ne može – grad se nalazi direktno na granici sa Poljskom. Za neke zapadne Nemce on je simbol visoke nezaposelnosti i propadanja. Učenike gimnazije „Karl Libkneht“ nerviraju takve predrasude. „Kad god neko izveštava o nama, tema su uglavnom nezaposleni ili desni ekstremisti“, kaže nam 17-godišnji Florijan Hundertmarkt. „Zapadnjaci tako sigurno ne mogu da steknu dobro mišljenje o našem Frankfurtu“.

Florijan sa 18-godišnjom Katom i 16-godišnjim Jernom stoji na obali Odre. Svi pohađaju više razrede gimnazije. Preko puta je poljski gradić Slubice, odnekud se čuje i zvono sa stare crkve Sv. Marije. „Ovde bi moglo da bude veoma lepo, ali nije tako jer ljudi jednostavno odlaze odavde.“

Frankfurt na Odri napustilo gotovo 30.000 ljudi

Kada mladi iz Frankfurta na Odri misle na nemačko ujedinjenje, na zapadnu Nemačku, politika i istorija nisu prve stvari koje im se javljaju u mislima. Prva briga im je, naime, budućnost na tržištu rada. Stopa nezaposlenosti u istočnoj Nemačkoj je sa 11,5 odsto gotovo dvostruko viša nego u zapadnom delu države. Recimo, 1990. u Frankfurtu je još živelo 88.000 ljudi. U 20 godina posle ujedinjenja, ovaj grad je napustilo gotovo 30.000 ljudi. I Kata, Jern i Florijan nameravaju da pođu njihovim stopama. Florijan želi da studira gradnju vozila, što je, kako kaže, moguće samo na zapadu. „Pri tome bih“, dodaje, „najradije ostao ovde.“

Dvadeset godina posle ujedinjenja, mlade na istoku i zapadu deli pre svega ekonomska dimenzija. U ostalom su složni: „Mi nismo podeljena Nemačka“, kaže Jern, „često slušamo priče o zidu u glavama, ali mislim da se to lagano sleže.“ Ovo troje učenika poznaju Nemačku samo kao jedinstvenu državu. Rođeni su između 1992. i 1994.

Mladi sa istoka i zapada su slični

Omiljena muzička grupa, sportski klub, raspust na moru u Španiji: kada je u pitanju kultura mladih, na istoku i zapadu zemlje nema velikih razlika. To tako vidi i Tomas Genzike sa instituta „Infratest“. „Kada poredimo ljude sa istoka i zapada zemlje, mladi su grupa koja je gotovo potpuno homogena“, kaže. Ovaj naučnik je rođen u Magdeburgu na istoku zemlje i kasnije je prešao u zapadnu Nemačku. Svoju ličnu istoriju pretvorio je u težište svog istraživačkog rada.

On smatra da i pored sve jednakosti razlike još uvek postoje. Tako su mladi u istočnoj Nemačkoj skeptičniji prema političkom sistemu od svojih zapadnih vršnjaka. „Kada pitamo mlade kako funkcioniše demokratija, mladi sa istoka zemlje su mnogo kritičniji.“ Pod političkim sistemom ovde se podrazumeva Savezna Republika Nemačka. A ona je na zapadu ipak relativno nova.

Lepo što postoji jedinstvo

Ali, da li kritički stav vodi u odbacivanje čitave države? Učenici gimnazije „Libkneht“ smatraju da – ne vodi. „Srećni smo zbog jedinstva“, kaže nam Inka iz 12. razreda: „Na istoku je bilo mnogo ograničenja sloboda, recimo, bilo je zabrana izlaženja iz zemlje“.

„Istok“, „zapad“, „zapadnjaci“, „istočnjaci“ – i pored sve normalnosti, ove reči se mogu čuti veoma često. Pa i kada se priča o đacima koji su posle ujedinjenja sa roditeljima doputovali u zapadnu Nemačku. Kata nam kaže da je pre dve godine na jednom putovanju upoznala par vršnjaka koji su znali gde se nalazi Frankfurt na Odri: „Bila sam iznenađena što to znaju.“

Autori: Benjamin Hamer / Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević