Generacija koja ima moć da nešto promeni

Rođeni su 1999. godine i danas su studenti prve godine na fakultetima u Beogradu i Prištini. Putuju na susret u Skoplju i Kumanovu, na dvadesetu godišnjicu od potpisivanja Kumanovskog sporazuma kojim je 1999. okončan rat i NATO bombardovanje.

Jedan od studenata u autobusu je i Đorđe Bakoč. Studira žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i do sada nije imao prilike da upozna nekog Albanca ili Albanku. Sada mu je to omogućio Dojče vele projekat #Generation99. Kaže da jedva čeka da čuje šta o budućnosti Srbije i Kosova misle njegovi vršnjaci iz Prištine.

„Prema mom mišljenju i mišljenju mojih drugara iz Beograda, većini je dosadio taj problem. Želeli bismo da se to konačno prevaziđe, jer i jedna i druga strana su zbog tog problema unazađene. Mislim da bi i oni, kao i mi, želeli da se to što pre reši. Samo da možemo da nastavimo dalje“, kaže Đorđe.

Njegove kolege s fakulteta dele to mišljenje. Iskreno veruju da će ih grupa studenata iz Prištine prihvatiti.

Susret koji se pamti

Među studentima sa Kosova je i Bleona Čitaku. Ni ona do sada nikada nije upoznala nikog iz Srbije. U razgovoru za DW nekoliko sedmica ranije rekla je da to ne bi ni želela. Zbog toga su svi koji putuju iz Beograda pomalo u grču. Ipak, veruju da će sve proteći kako treba.

A onda, trenutak istine i za jedne i za druge: upoznavanje u Skoplju, međusobno rukovanje, izgovaranje imena, naizgled teška za pamćenje. Upoznaju se i Đorđe i Bleona. Taj susret, kažu oboje, pamtiće dugo.

Nakon toga ipak nastaje pauza. Opet se svi okreću ka „svojima“. Traže teme za razgovor. A teme same dolaze: žele iste stvari u životu, da žive i putuju, gledaju iste serije, slušaju istu muziku, žele mir. Sve je čini se isto, osim činjenice da imaju različito poreklo, govore različite jezike i žive na različitim teritorijama Balkana sa različitim nasleđem koje ih muči.

Posle 20 godina – zajedno u Kumanovu

Veliki je zalogaj za dvadesetogodišnjake prvi susret sa predstavnicima nacije o kojoj su do sada, od starijih, ali i iz medija, slušali uglavnom loše stvari. Zato iz Skoplja odlaze na simbolično mesto mira – u Kumanovo, gde je 9. juna 1999. godine malo pre ponoći potpisan sporazum kojim je okončan rat i NATO bombardovanje SR Jugoslavije.

„Ovde je potpisan mirovni sporazum i to je veoma važno. Kao rezultat toga, Kosovo je danas slobodno. Da toga nije bilo, možda bi i danas trajao rat. Zato je divno što smo danas, posle 20 godina, ovde zajedno“, kaže Bleona.

Na važnost susreta i razgovora ukazuje i Đorđe: „Sastanak u Kumanovu je divna ideja, posebno zbog simbolike tog mesta i naše generacije. Mislim da je taj projekat #Generation99 stvar koja nas je zaista povezala na jedan novi način, koja je dokazala da smo svi isti ljudi i da nas zanima rešenja konflikta i zajednički život u saradnji. Ja sam prvi put upoznao Albance s Kosova i moram reći da mi je veoma drago. Imamo dosta sličnosti, veoma smo se lepo povezali i super smo se proveli“, kaže Đorđe kroz osmeh.

Bleona priznaje da je pre susreta bila skeptična, nije bila sigurna kakve će biti reakcije „druge strane“, kolika će biti spremnost da se prihvatiti mišljenje drugih. „Bila sam veoma uzbuđena i puna različitih emocija, jer prvi put srećem ljude iz Srbije. Ali oni su bili vrlo društveni i veoma dobro smo razgovarali međusobno“, kaže Bleona.

„Pred sastanak s Bleonom moram reći da sam imao tremu i da mi nije bilo svejedno, jer sam video njen intervju. Ali čim smo se upoznali, brzo smo se razumeli i bili na istim talasnim dužinama. Kasnije mi je rekla da joj se stav ipak promenio nakon upoznavanja i veoma mi je drago zbog toga. Ostali smo u kontaktu i sa njom i sa ostalim studentima sa Kosova. Štaviše, već imamo neke planove da dođu kod nas u Beograd na jesen“, kaže Đorđe Bakoč.

Moć da se nešto promeni

Prilika za razgovor bilo je dosta, između ostalog i tokom diskusije u zgradi Opštine Kumanovo koja je usledila, i koju je snimala ekipa Radiotelevizije Kosova. Snimak će uskoro biti prikazan na albanskom i srpskom jeziku na toj televiziji, kao i na internet-stranicama Dojče velea.

I jedni i drugi pozvali su lidere država da rade na budućnosti, ali i da ne zaborave prošlost.

„Drago mi je da niko od nas nije doživeo rat, ali mi smo s druge strane odrasli uz priče koje često nisu bile objektivne. Nismo mi ovde došli da rešavamo problem ratnih zločina, to je posao za naše lidere“, kaže studentkinja iz Prištine Erdonita Šala. „Naš susret je prošao veoma dobro, a dobili smo i poziv da posetimo Srbiju. Situacija ipak to baš i ne dozvoljava“.

„Pozvali smo mlade Kosovare da posete Srbiju i mislimo da im niko neće nauditi“, kaže studentkinja iz Beograda Teodora Lepojević. I poručuje: „Prošlost ne možemo da promenimo, ali mi, kao nova generacija, imamo moć da nešto promenimo.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android