Gas za Srbiju „ako šuruju SAD i Bugarska“
7. decembar 2018.
Južni tok je umro – bila je vest koja je trebalo da stavi čep na cev ruskog gasovoda kroz Srbiju. Nekoliko godina kasnije ideja oživljava, ali nije to onaj stari gasovod, menja ime i trasu, ali bi trebalo da ima istu namenu.
Ipak, da li je rano za otvaranje šampanjca?
Rusima još nije jasno kuda će poslati gas za Balkan i da li im se to isplati. Bugari čekaju amin Amerikanaca, Turci slave, Srbija je već uglavila gasovod u budžet, a SAD ovog puta, čini se, neće podmenuti nogu. Međutim, da li Srbija skače pred rudu? Ima li vremena i resursa da se prikači na taj voz? I koliko će koštati karta?
Ulaz kod Dimitrovgrada?
Otkako je Gazprom krajem prošlog meseca najavio da planira gasovod kroz Srbiju, kao da nema mesta pitanju da li je to moguće i bojazni da se i ovaj projekt ne ugasi. Otkud tolika sigurnost?
Ukrajini sledeće godine ističe aktuelni tranzitni ugovor sa Moskvom i pred pretnjom je da ostane bez gasa ili da bar protok bude značajno manji. Upravo za 2019. planiran je početak radaTurskog toga. Najavljeno je da će se početi tamo gde se stalo pre četiri godine – na osnovama Južnog.
Međutim, kako podseća Andrej Gurkov u svojoj analizi za Dojče vele, od četiri isprava planirana kraja izgrađena su samo dva kroz Crno more od kojih jedan kapaciteta 15,75 milijardi kubika ima definitivnog kupca – turski državni koncern Botas koji će tim gasom snabdevati evropski deo zemlje. Mnogo godina je taj region opskrbljivan dugim putem preko Ukrajine, Moldavije, Rumunije i Bugarske, a sada će ganc nove cevi dovoditi gas direktno od proizvođača. „Bez rizika i taksi za tranzit", piše Gurkov.
„Verujem da se ide na to da se nešto i ostavi Ukrajini, bar neki dinar, iako je cilj da se i ruta Severnog i Turskog toka premeste sa tog tržista, da ga zaobiđu, mora se naći neko rešenje", kaže nam predsednik Udruženja za gas Vojislav Vuletić.
Vuletić kaže da sama ruta kraka gasovoda na Balkanu nije presudna, već stav Bugarske da dozvoli da Turski tok ide preko njene teritorije ka Srbiji. SAD i Bugarska su zajedno minirale Južni tok, dodaje on, ali ne veruje da će i Turski tok biti sabotiran.
„Ruta Južnog toka trebalo je da uđe na teritoriju Srbije od Zaječara, sa vrha planine Balkan, jer je ta trasa odgovarala s obzirom na tadašnji plan projekta. Sada, kada gas dolazi odozdo, trebalo bi da prati rutu to jest ulaz kod Dimitrovgrada", kaže Vuletić.
Nejasna Bajatovićeva računica
Južnom toku se zameralo što nije bio u skladu sa pravilima evropskog energetskog tržišta, a imao je i uticajne protivnike, pre svega u SAD. Posao je propao, cevi su ostavljene da trunu, a ruski predsednik je sklopio pakt sa Redžepom Erdoganom. Danas zemlje koje žele da koriste plavi energent koji dolazi novim putem moraju same da se snađu. Od toga da prilagode zakone do pripreme priključaka.
„Gazprom je došao do granica EU, rekao: evo došli smo, vi dalje gradite kako želite i kako vam odgovara a mi ćemo pustiti gas", sažima to Vuletić.
Bugarska je počela da radi. Javno preduzeće Bulgartransgas počinje deonicu dužine od oko 500 kilometara. Projekat vredan 1,4 milijardi evra ove sedmice je odobrio je i parlament u Sofiji.
I srpski parlament je o tome raspravljao. Ministar finansija Siniša Mali, braneći budžet za narednu godinu, rekao je da je ta investicija važan projekat za energetsku nezavisnost Srbije. Menja se naziv „sistem za transport prirodnog gasa Južni tok" nazivom „magistralni gasovod granica Bugarske-granica Mađarske". Do sada je ipak sprovedena eksproprijacija tek na delu trase.
Dušan Bajatović, direktor mešovite rusko-srpske kompanije Gastrans, koja bi trebalo da gradi gasovod, rekao je da je predviđeno oko 1,8 milijardi evra za izgradnju trase gasovoda kroz Srbiju i proširenje skladišta u Banatskom Dvoru.
Predsednik srpskog Udruženja za gas Vuletić takođe se pita kako se došlo do te vrednosti investicije. „Procena je relativna, jer kaže se da će gasovod biti kapacita 15 milijardi kubnih metara, ali ne zna se koliki će biti radni pritisak gasa, a o toga zavisi veličina cevi, dimenzije i slično, što utiče na cenu."
Turski tok ima samo dva kraka od kojih jedan ostaje u evropskom delu Turske. Drugi, kapaciteta oko 15 milijardi kubika godišnje, svakako nije dovoljan da se, kako se pričalo kada se planirao Južni tok, opskrbljuju zemlje EU sve do Austrije i Italije. Ipak, Vuletić je uveren da Srbija može postati malo gasno čvorište. „Nema razloga da se ne odvede prema BiH i dalje prema Hrvatskoj, jer je tako trebalo da bude i sa Južnim tokom. Dakle, kako Amerika bude šurovala sa Bugarima, to je to“, dodaje Vuletić.
Ali ako je Srbija išta naučila iz epizode „Južni tok", onda da ni pompezna najava, potpis, a ni zavarena cev nisu garnacija da će radijatori na kraju biti topli.