Gandi kao inspiracija i opomena

Popularnost Mahatme Gandija je neverovatna. Šezdeset godina je prošlo od njegove smrti, a njegove teorije su večne, istovremeno jednostavne i moćne. Martin Luter King, Nelson Mandela, dalaj lama kao i San Su Ći sebe smatraju Gandijevim naslednicima i podvlače da im je on istovremeno inspiracija i opomena.

Čak i predsednik SAD, Barak Obama sa ponosom kaže da sebe smatra gandijevcem, iako mnogi tvrde da je to poređenje sporno. Gandi je veoma popularan u Indiji, koju je vodio ka nezavisnosti i Indijci su veoma ponosni na svog bapua, kako su od milja zvali oca nacije. Postavlja se pitanje zbog čega su njegove ideje toliko univerzalne.

Pobednik u unutrašnjoj borbi

Život i delo Mahatme Gandija postali su mit. Njegova popularnost je svetski fenomen. Gandi, koga je u filmu koji je nagrađen Oskarom, reditelja Ričarda Atenboroua, sjajno dočarao Ben Kingsli, nije uvek bio harizmatični heroj koji se smeši i sa današnjih indijskih novčanica. Naravno da je i on imao mračnu stranu. U mladosti je, nezadovoljan samim sobom, imao unutrašnje sukobe i često je zauzimao zapovednički stav prema svojoj supruzi. Njegov razvoj u duhovnog i političkog vođu indijske nezavisnosti bio je težak proces i upravo ta činjenica ga u javnosti čini tako fascinantnim.

Suprotstavio se trendovima

Gandijeve teze su uverljive i dosledne i kao takve ostale su moderne do današnjeg dana, kaže američki stručnjak, Majkl Nagler, koje izučava delo Mahatme Gandija: „On je imao hrabrosti da se suprotstavi trendovima koji su vladali u to vreme. Ponovo je otkrio zaboravljene mudrosti i formulisao ih na način da i danas budu upotrebljive i razumljive. Na taj način postigao je jedno od najvećih istorijskih dostignuća. On je rekao da svaki pojedinac u bilo kojoj situaciji može da protestuje i kao oružje upotrebi nenasilne metode.“

Gandijevo učenje ima tri osnove. Nenasilne proteste, istrajavanje na istini i individualno i političko samoopredeljenje. Gandi se zalagao za pomirenje prakticirajući učenje Bude i proroka Muhameda.

Smatrao je da istinska vera može da ujedini pripadnike različitih vera: „Sve što vidim jeste da život pobeđuje smrt, da istina pobeđuje neistinu i da svetlost pobeđuje tamu. Uviđam da je Bog život, istina i svetlost. On je naša ljubav i najveće dobro.“ 

Sociolog Ranjan Kumari kaže da je Gandijeva nesebična posvećenost i danas bez premca: „Naravno da je u vreme kapitalizma i globalizacije, kada i Indija sve više postaje materijalizovana, teško u praksi sprovoditi vrednosti Gandijevog učenja. To uspeva samo retkima. Kada bi to činio samo jedan procenat ljudi u Indiji, bila bi to velika pomoć.  U suprotnom ćemo se Gandija sećati samo za njegov rođendan  2. oktobra i na dan njegove smrti 30 januara.“

Mahatma, velika duša

1869. godine (2. oktobar) - Gandi je rođen kao Mohandas Karamčad Gandi u  Porbandaru u indijskoj pokrajini Gujarat. Ime kojim su ga oslovaljavali sa posebnim uvažavanjem, Mahatma, (velika duša) nije voleo. Kao dete bio je veoma stidljiv i nije bio dobar učenik.

1893. godine odlazi u Afriku, nakon studija prava u Londonu i kratke advokatske prakse u Bombaju. U Africi osniva časopis „Indijsko mišljenje“, i na taj način pravi most sa 60 hiljada Indijaca koji tamo žive. Iznenada se iz stidljivog Gandija pojavljuje neugodni protivnik u sudskoj sali i na političkom planu.

1914. godine vraća se u Indiju

1920. godine preuzima vođstvo Nacionalnom kongresnom partijom.

1930. godine organizuje spektakularnu akciju, Marš soli, protestujući zbog činjenice da Indijci ne smeju da proizvode i prodaju so za koju im Britanci istovremeno uvode porez.

1942. godine Gandi dospeva u zatvor zato što je zahtevao nezavisnost Indije. U zatvoru ostaje osam godina.

1948. godine (30. januara) Mahatma Gandi je ubijen. Za mnoge on je do današnjeg dana ostao ikona, svetac. Za druge su njegove teze irelevantne. Ipak, on je 60 godina nakon smrti ostao nezaboravan.

Autori: Prija Ezelborn / Željka Bašić-Savić
Odg. urednik: Nemanja Rujević