G7 u Londonu: Konačno opet za istim stolom

Ministri spoljnih poslova zemalja-članica G7 susretom uživo u Londonu žele da pokažu da ima napretka.
Sastanak ministara spoljnih poslova sedam ekonomski najjačih demokratija (G7)  započela je večerom – ali sa odstojanjem i za prilično velikim stolom. Treba se pomno pridržavati korona-pravila zemlje-domaćina Velike Britanije.

Svi učesnici, njihovi saradnici i službenici britanskog Ministarstva spoljnih poslova svakodnevno će se testirati na korona-virus. Tokom zasedanja, pregrade od pleksiglasa razdvajaće delegacije ograničene na mali broj ljudi iz SAD, Kanade, Japana, Francuske, Italije, Nemačke i Velike Britanije.

Lični kontakt je neophodan, uprkos ograničenjima putovanja koja važe za obične građane, rekao je domaćin, britanski ministar spoljnih poslova Dominik Rab. „Ono što može da se uradi preko ’Zuma’ ima svojih ograničenja“, rekao je Rab. „Zum je onlajn-platforma za konferencije na kojoj se, zbog pandemije, više od godinu dana održavaju sastanci G7.

Ponovno oživljavanje G7

Ministri i diplomate žele da ponovo imaju mogućnost za neformalne razgovore, da o problemima razgovaraju u „brzom dijalogu“ na čuvenim „marginama“ konferencije, u hodnicima ili na bilateralnim sastancima. Pošto se ministri spoljnih poslova G7 sastaju samo jednom godišnje, sastanak u Londonu je prvi od 2019.

Tada su se sastali u francuskom odmaralištu Dinard. Za većinu učesnika to je ionako premijera, jer su u Dinardu bili samo francuski ministar vanjskih poslova Žan-Iv Ledrijan i nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas. Ostalih pet ministara su novi članove posade.

Prošle godine je G7 pod američkim predsedavanjem u suštini bio potpuni neuspeh, jer je tadašnji američki predsednik Donald Tramp međunarodnu saradnju u toj grupi smatrao suvišnom. On je G7 paralisao svojim predlogom o ponovnom uključenju Rusije, koja je, nakon aneksije Krima 2014. godine, isključena iz kluba. A pošto niko nije želeo da sledi njegov „prijateljski kurs“ prema Rusiji, Tramp je jednostavno otkazao uobičajeni samit.

Britanci žele da igraju globalnu ulogu

Ova 47. samit u Karbis beju u grofoviji Kornvol britanski premijer Boris Džonson želi da iskoristi da Ujedinjeno Kraljevstvo, nakon napuštanja Evropske unije, predstavi kao „globalnu Britaniju“, kao „igrača“ na svetskoj sceni. Džonson je zbog toga na sastanak grupe G7 kao goste pozvao Južnu Afriku, Indiju i Australiju.

Sve je usmereno ka pronalaženju jedinstvenog, globalnog odgovora najvećih demokratija na zdravstvene izazove pandemije, rekao je britanski ministar zdravlja Met Henkok. „Bio sam veoma razočaran zbog toga što se kliničke studije o efikasnosti vakcina međusobno ne priznaju. Potrebna nam je veća transparentnost“, rekao je Henkok. „Podaci bi mogli da se prekogranično koriste ako je bolja koordinacija“, rekao je birtanski ministar.

Kina u fokusu

Premijer Boris Džonson želi pak da postigne više od napretka u zdravstvenoj politici, spekulišu mediji iz Indije. On razmišlja o proširenju G7 u G10, grupu deset najvažnijih demokratija u kojoj bi, osim uobičajenih G7, trebalo da budu i Australija, Južna Koreja i Indija. Francuske i italijanske diplomate su se, uoči ovog sastanka, izjasnile protiv takvih ambicija. Oni su zatražili garancije da se G7 i njeni gosti neće pretvoriti u veliku „antikinesku koaliciju“.

Odnosi sa Kinom verovatno će biti najvažnija tema ministara spoljnih poslova u Londonu. Novi šef američke diplomatije Entoni Blinken želi da se jasno pozabavi konkurencijom i razgraničenjem od „trgovinskog partnera“ i „političkog rivala“ Kine. Blinken je to obznanio u jednom TV-intervjuu uoči putovanja u Evropu.

„Poslednjih godina smo svedoci da je Kina represivnija kod kuće i da agresivnije nastupa u inostranstvu. To je činjenica“, rekao je Blinken za CBS. Vojni sukob, kako je istakao, nije u interesu Kine ili SAD. Svaki korak u tom smeru mora se izbeći, istakao je Blinken i pojasnio da se ne radi o „prigušivanju“ Kine, već o sprovođenju međunarodnog poretka baziranog na pravilima.

Britanski domaćin sastanka ministara spoljnih poslova, Dominik Rab, na dnevni red je stavio čitav niz tema kako bi omogućio „zajedničko delovanje vodećih demokratija“. Pored pristupa vakcinama protiv korone, trebalo bi da se razgovara i o obrazovnim ciljevima za devojčice širom sveta, strogim ciljevima finansiranja zaštite klime i novim merama za smanjenje gladi i nestašice hrane.

I još, Rab želi da dogovori „mehanizam“ pomoću kojeg države-članice G7 mogu da „uđu u trag ruske propagande i dezinformacija“ i da deluju protiv njih. Velika Britanija za to želi da poveća budžet BBC-jeve službe za inostranstvo.
Međutim, britanska vlada je, zbog finansijskog opterećenja korona-krize, smanjila svoj budžet za razvojnu pomoć. To je dovelo do žestokih kritika opozicije u kojima se navodi da se Ujedinjeno Kraljevstvo na taj način čini „manje verodostojnim“ kao globalni igrač.

Britansko „poštovanje“ za EU

Džon Kirton sa Univerziteta u Torontu, stručnjak angažovan u G7, ocenjuje da je početak britanskog predsedavanja G7 - dobar. „Već je prvi virtuelni samit održan u februaru pokazao da šefovi država i vlada cene ovaj forum“, napisao je Kirton u jednoj analizi.

Povratak nove američke administracije međunarodnoj saradnji pri tom je bio nesumnjivo presudan. Naučnik iz Toronta očekuje ove godine konkretne rezultate u borbi protiv pandemije, ekonomske obnove i zaštite klime.

Komesar EU za spoljnu politiku Žozep Borel u statusu posmatrača zastupa Uniju za „stolom moćnih“. Britanska vlada, međutim, Borela nije spomenula kao učesnika u pripremnim brifinzima, izveštava britanski list „Gardijan“ i iznosi sumnju da je reč o još jednom diplomatskom prepucavanju između bivše članice Velike Britanije i centrale EU.

Britanski ministar spoljnih poslova Dominik Rab radije bi da „zakopa diplomatsku sekiru“. On je nagovestio da bi ambasador EU u Londonu mogao da dobije isti status kao i svi ostali ambasadori. Taj status mu je, inače, oduzet nakon Bregzita.

Uoči sastanka G7 Rab je izjavio: „Prema našim partnerima iz EU odnosićemo se s poštovanjem koje opravdano zaslužuju. Radujemo se tome da ’sagu o Bregzitu’ ostavimo iza sebe.“

Prema pisanju „Gardijana“, za tu promenu mišljenja zaslužan je diplomatski pritisak iz Vašingtona. Sjedinjenim Državama je EU potrebna da bi se na G7 zauzeo zajednički stav prema Kini. Sitne prepirke između Londona i Brisela oko statusa jednog ambasadora ne uklapaju se u tu sliku.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.