G7 – bez sedam svetskih čuda

U Nemačkoj postoji sklonost da se sve unapred proceni i zna. Posebno nemačko novinarstvo ima tu slabost da želi da konačno oceni neki događaj još pre nego što se zaista odigrao. Samit na vrhu sedam industrijskih zemalja je lep primer te nemačke medijske discipline prevremenog pametovanja. Pisalo se da je samit pretvoren u „ivent“, da je preskup, neefikasan, sa pogrešnim učesnicima, snobovski izolovan od građanskog društva i građana, a i da je samit bez Putina i Putinove Rusije svakako besmislen. To je, ukratko rečeno, osnovni ton skoro svih izveštaja uoči samita G7 u dvorcu Elmau u Bavarskoj.

Ipak, posmatrači su iznenađeni. Naime, postoje konkretni rezultati koji se potom mogu i proveriti. Recimo, u razvojnoj politici su to politički impulsi, dogovori i projekti, kao što je fond za poboljšanje uslova na radu u zemljama ubrzanog razvoja.

Pomoć sme da bude vođena sopstvenom korišću

Borba protiv siromaštva i globalna socijalna politika nisu izraz čistog čovekoljublja, u svemu tome je i veliki udeo sopstvenih interesa. Islamske zemlje u razvoju i njihova društva bi trebalo stabilizovati kako bi se izmakla osnova islamizmu. Osim toga, iz stabilnih zemalja sa solidnom ekonomskom osnovom ljudi ne beže. Zato, ko govori o svojim vrednostima ne mora da krije svoje interese. A ko zastupa svoje interese, neka to radi u skladu sa svojim vrednostima.

I u zaštiti klime predstavnici sedam industrijskih zemalja su se dogovorili oko zajedničkog pravca delovanja. Delom su potvrdili to što je već dogovoreno. Ali su formulisali i novi cilj – još tokom ovog veka potrebna energija bi trebalo da bude u potpunosti proizvođena bez emitovanja CO2 u atmosferu. Već krajem godine u Parizu trebalo da se razradi sporazum o svetskoj klimi, pa će to biti test političke volje sedam velikih demokratskih industrijskih nacija.

Sve su to obećanja koja moraju biti ispunjena. To su politički zaokreti za koje ćemo uskoro znati da li imaju pokriće. Ali, to su rezultati. I u spoljnoj politici su učesnici zauzeli zajednički stav prema Rusiji i njenoj agresivnoj politici prema susedima. Time je, naposletku, prebačena obaveza i na Evropsku uniju da krajem juna produži sankcije prema Moskvi.

Stari kontinent je odredio dnevni red

Evropa je dominirala ovim samitom kao malo koji put. I sam sastav učesnika to potvrđuje: od devet učesnika, njih šest su ili predstavnici neke zemlje Evropske unije ili predstavnici neke evropske institucije. Reforma samita bi ovde mogla naći svoje polazište. I brojne teme su imale evropski karakter, dužnička kriza u evrozoni i finalni pregovori sa Grčkom, konflikt u istočnoj Ukrajini, izbeglički talas na Sredozemlju kao posledica raspada država na Bliskom istoku i građanskih ratova u Africi. No, Kanada i Japan nemaju baš puno dodirnih tačaka sa evropskom politikom prema izbeglicama ili politikom doseljavanja.

Upravo sa evropskog stanovišta ovo nije bio samo politički šou. Svakako su i učesnici shvatili da bi celi samit mogao da bude skromniji i jeftiniji. S pravom se o tome diskutuje, uostalom kao i o ulaganjima u druge velike događaje kao što su takmičenje za pesmu evrovizije ili olimpijske igre. Samit G7 bi već sledeći put mogao da se uklopi u skromniji finansijski okvir. To bi impresioniralo čak i one koji misle da sve unapred znaju.