Fukušima u pozorištu

Mrak u dvorani i na sceni. Potom odjekuje zaglušujuća buka, od kojih se gledaocima diže kosa na glavi - zvuk cunamija. Nakon nekoliko minuta, svetlo obasjava ruševine, polomljene predmete, smeće… Ostaci uništene civilizacije. Neki ljudi posrću po sceni… Nešto je prestalo da postoji. Sablasna atmosfera.

Ljudi na sceni tokom trajanja komada neće saznati šta se zapravo dogodilo,  zovu, plaču, viču. U staklenoj kutiji muzičari sviraju ali se njihova muzika ne čuje…. Muzika, umetnost, civilizacija, sve ljudsko je uništeno.

Preživeli deluju poput automata, zapanjeni, bez emocija. Neki od njih se tokom predstave pretvaraju u groteskne đavolčiće koji izazivaju smeh.

Fukušima može da se dogodi bilo gde

Rediteljka Karin Bajer kaže: „Mislim da komedija ima elemente agresivnosti, klovn može biti agresivan, ali uvek postoji labudova pesma, tuga, razočarenje.“

Autorka Elfride Jelinek u svojim dramama iskazuje političke poruke, kritiku moderne tehnologije, bes zbog destruktivne veze čoveka prema prirodi, ignorancije vlasti, prezir prema informativnoj politici, koja ljude ostavlja u mraku i neznanju. Ona tim tekstom poručuje da Fukušima može da se desi bilo gde. Tekstovi Jelinekove ne plaše Karin Bajer: „Možda je opsceno u pozorištu govoriti o katastrofi koja se tek dogodila, ali to i jeste tema komada. Autorka se bavi nemogućnošću odgovora na ovakve katastrofe.“

Karin Bajer, energična umetnica koja energijom, znanjem i hrabrošću podseća na legendarnu „grande damu“ srpskog pozorišta Miru Trailović, najavljuje da će se i u ovoj sezoni baviti aktuelnim problemima koji zanimaju nemačko društvo. U goste su pozvani eminentni nemački i evropski reditelji, Šorš Kamerun, Monika Gintersdorfer i vizuelni umetnik Knut Klasen, potom Robert Borgman… Nikolas Šteman režira muzičku improvizaciju „Demografski faktor“, Karin Henkel režira Idiota, Dostojevskog. Sve ukazuje na još jednu uspešnu pozorišnu sezonu u Kelnu.

Autorka: Željka Bašić-Savić (DW)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković