Freedom House: „Delimična sloboda medija u Srbiji"
7. jun 2019.
Srbija je smeštena u one zemlje u kojima antidemokratski lideri novim setom oruđa, koja uključuju zakonska i vanzakonska sredstva, pokušavaju da ućutkaju kritičko novinarstvo, i ojačaju medije naklonjene vlastima.
Poseban deo izveštaja je posvećen medijskoj situaciji u Srbiji i Mađarskoj, u kojima postoji velika sličnost kada je reč o novim načinima za preuzimanje medija i stavljanje pod kontrolu partije na vlasti.
Novi režimski alati
Set oruđa koje vlasti u Srbiji i Mađarskoj koriste kako bi ostvarili medijsku dominaciju svrstan je u takozvani neliberalni ili antiliberalni režimski alat, u koji spada čitav repertoar poteza i načina za preuzimanje medija putem ekonomskih, pravnih i vanpravnih mera.
Preuzimanje medija od strane saradnika i prijatelja vlasti, selektivna upotreba prava, zloupotreba regulatorne prakse, ciljano reklamiranje državnih preduzeća, izdašne državne subvencije prijateljskim medijima, verbalno nasilje, politizovana manipulacija zakonima, maltretiranje medija od strane poreskih organa, nekažnjivost pretnji protiv novinara - samo su neki od načina za kontrolu medijske scene u Srbiji.
Ističe se takođe da vlada Viktora Orbana i administracija Aleksandra Vučića čine sve kako bi rasformirali institucionalnu kontrolu vlasti i centralizovali moć u svojim rukama. Izveštaj primećuje da su oba lidera imali koristi od evropske podrške i neefikasne domaće opozicije, ali i da je dominacija medijima samo poduprela njihov politički uspeh.
Zamazivanje očiju Evropi
Izveštaj Freedom house navodi da je proces konsolidacije medijskog vlasništva u rukama ljudi od poverenja vlasti u Mađarskoj gotovo završen, jer je oko 80 procenata medija u vlasništvu saveznika vlasti. Taj proces u Srbiji prema ovom izveštaju nije toliko uspešan, ali pretnje i pritisci na novinare su deo svakodnevice novinara u Srbiji.
Tamara Skrozza, novinar nedeljnika Vreme i agencije Fonet stoga za DW kaže da ocene iznete u ovom izveštaju ne predstavljaju neko veliko iznenađenje:
„Sva relevantna istraživanja pokazuju pad medijskih sloboda u Srbiji, tako da sam ja očekivala možda i lošije ocene od ovih iznetih u Freedom house izveštaju. Ono što je zanimljivo je da država već nekoliko godina ne pokazuje nikakvu volju da na tom planu nešto uradi. Imali smo pokušaj dijaloga vlasti sa medijskom zajednicom, sastavljanje nove radne grupe i pisanje nove medijske strategije- što je u startu ispostavilo se bilo neustavno- i sve se to pokazalo samo kao pokušaj da se zamažu oči Evropi i međunarodnim organizacijama koje se time bave", ističe Skrozza.
Srbija u lošem društvu
Komentarišući novi set neliberalnih alata za kontrolu medija profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski za DW kaže da je u cilju smanjivanja demokratskih kapaciteta i slobodnog izražavanja „uspostavljena stalna atmosfera straha u kojoj mediji strahuju da će ako omoguće kritiku vlasti to uticati na oglašivače".
Činjenica da se izveštaj Freedom house praktično odnosi na Srbiju i Mađarsku, za Veljanovskog je dokaz da se „Srbija našla u društvu zemalja koje idu udesno, i koje imaju autoritarne vladare. Nema nikakve sumnje da mi ličimo na Mađarsku, ali i na neke druge azijske zemlje koje se ne mogu pohvaliti slobodom medija i izražavanja".
Ali, nije nikakva uteha što je medijska situacija možda još i gora u jednoj zemlji koja je pored toga i članica Evropske unije, dodaje Veljanovski.
„Za Mađarsku se ne može reći da je imala neku tradiciju slobodnog novinarstva, dok je Srbija imala tradiciju slobodnog, dobrog i profesionalnog novinarstva. Utoliko je ova situacija još tragičnija po Srbiju upravo zbog te činjenice. Naravno da bih voleo da i Mađarska i druge zemlje napreduju u tom smislu, ali ovo što se dešava u Srbiji je zaista jedan strašan pad", ističe Veljanovski.
Tanke nade u EU
Srbija je u društvu zemalja koje se ne mogu pohvaliti visokim stepenom demokratije i slobode medija već godinama, primećuje Tamara Skrozza.
„Mi vidimo gde naši državni funkcioneri putuju, kome pevaju na svečanim večerama, i nakon kojih sastanaka izlaze namrgođeni. Oni to naravno pokušavaju da objasne, kako bi se reklo, željom da budu dobri sa svima, ali ako vi nemate nikakav problem sa Orbanom, ili Erdoganom, i ako vi tim ljudima ništa ne kažete osim što sklapate sa njima nekakve sumnjive poslove i grlite se i ljubite, onda je potpuno jasno da smo mi u tom društvu odavno", smatra Skrozza.
Promena vlasništva nad medijima je možda i najbrži put za promenu uređivačke politike pojedinih medija koji su do tog trenutka imali kritički stav prema vlastima, i to sadašnje vlasti u Srbiji obilato koriste. Rade Veljanovski naglašava da za to krivicu snose sve vlasti nakon promena 2000 godine.
„Propuštena je prilika da se mediji vlasnički transformišu na način da oni, bez obzira ko je njihov vlasnik, i dalje obavljaju jednu važnu društvenu funkciju u javnom interesu. A sadašnje vlasti su uradile ono što je njihov način vladanja: sve medije su podredili sebi tako što su ih kupili njihovi ljudi, ili će one koji su već kupili medije naterati da njima služe", skreće pažnju Veljanovski.
Deo izveštaja Freedom house ostavlja nadu da će se stepen medijskih sloboda u Srbiji popraviti zbog toga što je Srbija kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, i da će u tom smislu morati da ispuni neke standarde. Da li je to tanka nada?
Profesor Veljanovski smatra da nije, „iako u ovom trenutku deluje da za takve nade nema osnova. Već dvadesetak godina imamo saradnju sa evropskim organizacijama koje se bave medijima, one dobro poznaju situaciju, i mislim da Srbija ima kapaciteta, pre svega u novinarskoj profesiji, da se stanje u medijima popravi. Ali, to svakako neće biti lak i brz proces", upozorava Veljanovski.
Tamara Skrozza sa druge strane uopšte nije uverena u moć, ali možda još i važnije u postojanje volje EU da se medijska situacija u Srbiji poboljša:
„Mislim da od EU možemo nešto da očekujemo ako na neke pozicije dođu ljudi koji neće biti zavarani osmesima kojima ih u Beogradu dočekuju, koji će posmatrati neku širu sliku, i imaće hrabrosti da državne zvaničnike i državu Srbiju opomenu za ono što rade u medijskoj sferi", zaključuje Skrozza.