Rigorozne deportacije iz Francuske

Od 2018. Francuska je prisilno vratila više od polovine svih registrovanih islamistički radikalizovanih osoba, koje nisu imale važeću dozvolu boravka. Sada sledi deportacija kriminalaca.

Kada je ministar unutrašnjih poslova Francuske Žerar Darmanin u junu pozvao na razgovor prefekte (prefekt u Francuskoj predstavlja centralnu državnu vlast u departmanu ili regiji, prim ur.), poruka bila je jasna: odgovorni u francuskim departmanima moraju brzo i dosledno preduzeti mere protiv stranaca koji su postali kriminalci.

Dozvole boravka treba proveriti i povećati broj deportacija nakon posebno teških krivičnih dela. Ministar je kao primere posebno teškog kriminalnog ponašanja naveo ubistva, trgovinu drogom i silovanje.

Čak i ako ne dođe odmah do deportacije - onima koji su počinili krivična dela u Francuskoj pismeno stiže poruka - šta država od njih očekuje: "Francuska Republika svake godine prima ljude iz drugih zemalja. Jedan od uslova za to je strogo poštovanje pravila i zakona," citirao je list "Le Journal du Dimanche" navode dokumenta koji se završava upozorenjem: "Svako novo krivično delo dovodi do ponovnog ispitivanja Vaše dozvole boravka, što bi moglo ići tako daleko da morate napustiti Francusku".

Paralelno s ovom inicijativom, vlada je objavila i nove podatke o praksi deportacija za održenu grupu ljudi. "Francuski registar za teroristički radikalizovane islamiste" (FSPRT) broji oko 23.000 ljudi. Od 1.115 tamo evidentiranih sa statusom neregularnog boravka, u protekle tri godine deportovan je u domovinu 601 stranac – što znači više od polovine. Od preostalih 514 "osoba koje predstavljaju pretnju", veliki broj je u zatvoru.

Promena profila počinioca

Poslednjih godina u terorističkim napadima u Francuskoj ubijeno je više od 250 ljudi. Vlade različitog političkog kolorita reagovale su strožijim zakonima. Tema koja se odnosi na deportacije dobila je na brizantnosti, pored ostalog i zbog toga što se promenio profil napadača:

"Počinitelji više nisu bili Francuzi, koji su odrasli u Francuskoj i koji su išli u francuske škole. U poslednje dve do tri godine, u Francuskoj su napade pre svega izvodili stranci. Neki od njih su imali legalan status, na primer potražioci azila, dok su drugi bili nelegalno u zemlji", analizira stručnjak za terorizam Mark Heker, koji radi kao direktor za istrage u Pariškom institutu za međunarodne odnose (Ifri). On je ovakav razvoj situacije izneo u svojoj nedavno objavljenoj knjizi "Dvadeset godina rata" (La Guerre de vingt ans).

Ovaj preokret predstavlja veliki izazov za politiku. Mnoge matične države odbijaju da prihvate svoje radikalizirane građane. Ako se i slože da ih prime, deportovani su možda izloženi pretnji po život.

Koliko dugo je ranije mogla da traje borba da se neko deportuje, pokazuje primer Džamela Begala, koji je 2005. u Francuskoj osuđen za terorizam, i kasnije navodno igrao važnu ulogu u radikalizaciji napadača na redakciju satiričnog lista Šarli Ebdo u Parizu. Alžirac je u Francusku došao 1987. u dobi od 21 godine i na radaru je vlasti od devedesetih. Uprkos oduzimanju francuskog državljanstva 2006. u Alžir nije deportovan iż bezbednosnih razloga.

Zemlje domaćini nedorasle problemu

Danas takva razmatranja očito imaju manju ulogu - na francuskoj strani. Francuska još uvek ne deportira ljude u ratom zahvaćena područja, ali popis zemalja za koje ne važe deportacije se s godinama smanjio. Tako je Beghal deportovan u Alžir pre tri godine, neposredno nakon puštanja iz zatvora.

Bilo Alžir, Tunis ili Maroko: Broj prisilnih vraćanja u države Magreba znatno se povećao nakon pregovora s tim državama - što zauzvrat ima uticaja na tamošnju bezbednosnu situaciju.

To je posebno očigledno na primeru Tunisa, koji je i sam suočen sa velikom terorističkom pretnjeom. Od 4.500 muškaraca i žena  koji su iz Tunisa otišli da se bore na strani islamista u građnskom ratu u Ssiriji, veliki broj njih se vratio kući.

"Slanje radikalizovanih ljudi u zemlje koje nemaju iste mogućnosti nadzora kao Francuska prirodno povećava problem za te zemlje", analizira stručnjak za terorizam Heker. Ipak, praksu deportacije podržava i opozicija u Francuskoj.

Pogotovo što su resursi francuske države ograničeni. Marc Heker: "Baza podataka o radikalizovanim osobama FSPRT danas uključuje oko 23.000 ljudi, od čega se oko 8.000 registrovanih smatra aktivnim. To je puno za zemlju poput Francuske. Iz napada poslednjih meseci možete videti i da službe nisu nepogrešive."

Rasterećenje za sigurnosne službe

Francuski sistem nadzora nije na ivici svojih mogućnosti samo zbog velikog broja "osoba koje predstavljaju pretnju". Stručnjaci su takođe zabrinuti što sigurnosne službe nisu imale na radaru počinitelje koji su izvršili poslednje napade.

Aboulakh A. iz Čečenije, koji je ubio profesora istorije Samuela Patija u oktobru 2020. bio im je jednako malo poznat kao i atentator iż Tunisa, koji je ubrzo potom, u crkvi u Nici ubio troje ljudi.

"Ovaj Tunižanin nije imao reguliran status u Francuskoj. U Evropu je iz Tunisa došao mesec dana pre napada", rekao je Heker o tipičnoj situaciji. Ni 36-godišnji Tunežanin, koji je u aprilu nožem ubio policijsku službenicu u stanici Rambije, nije prethodno bio poznat vlastima.

Ostaje da se vidi hoće li deportacije trajno poboljšati sada izuzetno napetu bezbednosnu situaciju u Francuskoj. Ali, barem kratkoročno, to bi trebalo da rastereti tamošnje vlasti.

Stručnjak za terorizam Heker smatra da bi neotkriveni povratak Tunežanina u Francusku preko Mediterana, s obzirom na zahteve za registraciju i Šengenski informativni sistem, bio jako komplikovan.

Pitanja, međutim, ostaju: "Trenutno se u Francuskoj vodi debata o promeni profila atentatora. I veliko je pitanje: Da li je ovo samo privremeno, zato što je "stara generacija” terorista iz Francuske u zatvoru, mada će na kraju svi biti pušteni iż zatvora - ili je to trend koji će se nastaviti? "

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu