Fraking nije izazvao zemljotres kod Kikinde
30. decembar 2019.
Profesor doktor Mlađen Jovanović sa Departmanu za geografiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu kaže da je tačno da hidraulično frakturiranje ili fraking može da izazove zemljotrese i navodi da je oko četiri odsto zemljotresa izazvanih ljudskim aktivnostima rezultat frakinga, ali dodaje da su klasično rudarenje i velika akumulaciona jezera još uvek najčešći uzroci ovakvih zemljotresa. Tako, na primer, vreme formiranja i ritam punjenja i pražnjenja velikih akumulacionih jezera stoji u direktnoj vezi sa zemljotresima koji se dešavaju u neposrednoj okolini.
„Zemljotres koji je u decembru ove godine imao epicentar zapadno od Kikinde imao je magnitudu 3,2. S obzirom na magnitudu zemljotresa, ona zaista odgovara snazi zemljotresa koji mogu nastati kao rezultati frakinga. Međutim, lokacija epicentra, a naročito dubina od 10 kilometara na kojoj je bio hipocentar, isključuje ovu mogućnost", kaže Jovanović za DW.
S njim je saglasan i Dragan Budošan, naftni inženjer i potpredsednik pokrajinske Komisije za utvrđivanje i overu rezervi mineralnih sirovina za teritoriju Vojvodine. On kaže da je povezanost između procedura frakinga i pojave indukovanih zemljotresa tema kojom se bave naučne institucije širom sveta.
„Neka analize su pokazale povezanost izmeđe frakturiranja i indukovanih zemljotresa, ali su one rađene na mnogo moćnijim ležištima, sa velikom površinom prostiranja i mnogo intenzvnijom primenom metoda frakturiranja, nego što je slučaj kod nas", objašnjava Budošan.
Mlađen Jovanović navodi da je fraking u Vojvodini prvi put upotrebljen 1976. godine, na polju „Banatsko Karađorđevo", a tokom osamdesetih godina i na polju „Kikinda istok". Od 2010. godine unapređena varijanta ove metode se koristi na poljima „Kikinda istok", „Crna Bara jug", „Vojvoda Stepa", a od 2016. godine na poljima „Itebej", „Elemir” i „Mokrin".
Prema zvaničnim podacima kompanije NIS, koja je vlasnik tih bušotina, od početka 2016. do aprila 2017. izvršeno je 55 operacija hidrauličkog frakturiranja na bušotinama na poljima „Itebej", „Elemir", „Mokrin". Kada se uporede ovi podaci sa katalogom zemljotresa u Banatu, objašnjava Jovanović, jedino što se može konstatovati jeste da ne postoji nikakva ni prostorna, a ni vremenska veza. Tako na primer, velika grupa epicentara koja se nalazi relativno blizu naftnih polja „Velika Greda", „Jermenovci", „Lokve" zapravo potiče od zemljotresa iz 1896. godine. Takođe, dodaje Jovanović, grupa epicentara u oblasti između Kikinde i Međe, u kojoj zaista postoji veliki broj naftnih polja, jeste rezultat nekoliko potresa iz 2007. godine, kada se fraking nije primenjivao.
„Konačno, zemljotresi imaju i dubinsku komponentu – najveći broj hipocentara u ovim oblastima je na dubinama od desetak pa do oko 35 kilometara. Ove dubine su daleko van uticaja frakinga, koji se kod nas odvija na dubinama između 1,5 i 3,5 kilometara. Ako bismo sagledali širu sliku, mogli bismo samo zaključiti da se poslednjih godina zemljotresi javljaju tamo gde su se javljali i kroz čitav period njihovog instrumentalnog merenja, odnosno poslednjih više od 100 godina, i da su to zemljotresi koji su rezultat tektonskih pokreta u Zemljinoj kori", objašnjava Mlađen Jovanović.
Kao ilustraciju povezanosti bušenja tla i zemljotresa, Mlađen Jovanović navodi situaciju u centralnim delovima SAD, gde je primena ove metode neuporedivo veća nego bilo gde u Evropi. Tako je u Oklahomi, američkoj saveznoj državi u kojoj su tektonski zemljotresi bili pravi raritet, naglo porastao njihov broj, što se s pravom povezuje sa intenzivnom eksploatacijom nafte i gasa. Međutim, i tamo je uočeno da je pojava indukovanih zemljotresa vezana za standardne metode eksploatacije, a ne za fraking, kaže Jovanović.
U Vojvodini su mogući slabi i umereni zemljotresi
Inače, Vojvodina je zona slabe do umerene seizmičnosti pa bi tako, prema karti seizmičkog rizika, najjači zemljotres koji može da se desi na prostoru Vojvodine bio ispod 4,5 stepena magnitude po Rihterovoj skali.
„Samo u krajnje izolovanoj oblasti Fruške gore i istočnog i jugoistočnog Banata, mogu se desiti zemljotresi maksimalno 4,5 do 5 stepeni. Tako je najjači zemljotres koji je pogodio ‘naš' deo Banata, 19. jula 1991, sa epicentrom kod Miletićeva, imao magnitudu 5,1. Ovi zemljotresi na istoku Vojvodine pripadaju, na našu sreću, perifernom delu Temišvarske seizmičke zone. Broj zemljotresa sa druge strane granice je neuporedivo veći, a zabeleženo je i nekoliko od 5,4 do 5,6 stepeni", navodi Jovanović i dodaje da najveći broj zemljotresa u Vojvodini ipak ima magnitudu od sasvim blago osetnih 3 ili 3,5 stepeni.
Seizmički najaktivnija područja u Srbiji su ona koja se nalaze u Peripanonskoj oblasti: delovi Podrinja, Šumadija, dolina Velike Morave, Stig, Braničevo, te jugozapadna Srbija. Tu je moguća pojava od 5,5 do 6 stepeni. Takvi zemljotresi su se dešavali u okolini Svilajnca, Lazarevca, Rudnika, Jagodine, Juhora, Trstenika, Krupnja, Mionice, Kopaonika.
„Nakon zemljotresa koji je 1963. godine pogodio Skoplje (6,1 stepeni) kreirani su standardi za izgradnju objekata, koji su u međuvremenu inovirani, pa se u objektima koji imaju građevinsku dozvolu možemo osećati potpuno sigurnim. Međutim, moramo imati u vidu da je veliki broj objekata izgrađen nelegalno ili davno pre ovih standarda", upozorava Mlađen Jovanović.
Fraking će prolongirati upotrebu zelenih vrsta energije
Sve u svemu, zagovornici frakinga tvrde da se na taj način može doći do nedostupnih velikih količina fosilnih goriva, dok protivnici upozoravaju da hidrauličko frakturiranje dovodi do zagađenje vode i vazduha. Aktivisti za zaštitu životne sredine kažu da fraking odvraća najveće energetske kompanije i vlade država od ulaganja u obnovljive izvore energije i podstiče stalno oslanjanje na fosilna goriva, kojima nastavlja da se zagađuje Zemlja i proizvodi globalno zagrevanje.
Dragan Budošan kaže da se metode hidrauličnog frakturiranja u svetu primenjuju od sredine 20. veka i danas je koriste sve naftne kompanije, bez obzira da li se radi na kopnu ili moru. Prema njegovim rečima, kompanija NIS na svojim poljima izvodi ovakve pocedure u saradnji sa najvećim svetskim kompanijama i u skladu sa odgovarajućim standardima u toj oblasti.
„Skoro je nemoguće da dođe do mešanja bušotinskih fluida sa podzemnim vodama i ostalim slojevima. Praktično, gubitak bušotinskog fluida bi predstavljao čist gubitak za naftnu kompaniju tako da nijedna kompanija to sebi ne bi dozvolila, pre svega jer proces frakturiranja dostiže i do 75 odsto vrednosti bušotine opremljene za proizvodnju. Takođe, savremene metode hidrauličkog frakturiranja dozvoljavaju da se veći deo radnog fluida reciklira", objašnjava Budošan.
Umesto priče o frakingu i zemljotresima, revidirati Energetski sporazum sa Rusijom
Prema njegovim rečima, činjenica jeste da su preuzimanjem NIS-a od strane ruskog partnera počela detaljnija geološka istraživanja i intenzivnija proizvodnja nafte i gasa sa domaćih polja, kao i da novi vlasnik pokušava da iz svakog ležišta izvuče maksimum.
„Ali to je nešto na šta smo, kao država, izgubili uticaj s obzirom da smo prodali većinski paket akcija NIS-a. Svakoj naftnoj kompaniji pa i NIS-u je u interesu da iz svojih ležišta izvuče što više ove dragocene tečnosti, pogotovo u periodima kada na svetskim berzama nafta i gas imaju dobru cenu", navodi Budošan.
On dodaje da je pravo pitanje za državu da li je moguće izvršiti reviziju takozvanog Energetskog sporazuma potpisanog između Vlade Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede i Ugovora o prodaji i kupovini akcija NIS-a, s obzirom da neki članovi ovih dokumenata nisu ispunjeni. Navodi i da je potrebno da se ponovo razmotre odredbe ovih dokumenata kojima je NIS-u omogućeno plaćanje samo tri odsto naknade za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa.
Liga socijaldemokrata Vojvodine je stranka koja veoma često insistira na izmenama odredaba Energetskog sporazuma, a naročito na odredbi da NIS kao kompanija u ruskom vlasništvu plaća rudnu rentu tri umesto zakonskih sedam odsto, što je - prema tvrdnjama te stranke - najniža rudna renta u Evropi.
Ekonomski analitičar Dimitrije Boarov u više navrata je pisao o tome da su Rusi kupovinom NIS-a do danas ostvarili veoma značajan profit, dok je Srbija na značajnom gubitku. „To je trenutni saldo posla dve države u koji je jedna uložila međunarodnu političku pomoć za ‘očuvanje integriteta i suvereniteta', a druga svoju naftu i gas", napisao je Boarov.