Folksvagen i pored krize svetski šampion

Folksvagen ponovo zaokuplja nemačku štampu. Koncern stalno plaća nove kazne. Sada mora da plati najmanje 1,26 milijardi dolara zbog manipulacija na vozilima sa motorima od 3.000 ccm. Ovaj koncern je bez žalbe pristao na plaćanje te sume.

„Kako bi okončao skandal sa dizel-motorima, Folksvagen je pristao na plaćanje kazne od 1,26 milijarde dolara za obeštećenje kupcima velikih „dizelaša“ – ova suma se odnosi na 80.000 vozila sa trolitarskim motorima, među njima su i terenska vozila Foksvagena, te Audija i Poršea čiji je vlasnik koncern iz Volfsburga“, piše minhenski dnevnik Zidojče cajtung, i objašnjava: „Ako vlasti SAD ne prihvate intervenciju na vozilima, Folksvagen će morati da otkupi 80.000 automobila koje je proizveo što bi ga koštalo daljih četiri milijarde dolara.“

Bespogovornim pristankom na plaćanje sume od 1,26 milijardi, Folksvagen će, kako smatra, okončati seriju isplata na koje su ga američke vlasti prinudile na osnovu zajedničkih tužbi vozača u SAD. Tužbe su podnete zbog specijalnog softvera kojim je Folksvagen manipulisao vrednosti štetnih gasova prilikom merenja, kako bi one ispale povoljnije, a automobili ekološki mnogo „čistiji“ nego što jesu. U toj prevari je učestvovao i koncern Boš koji je razradio pomenuti softver. I on će morati da plati kaznu, i to od 328 miliona dolara. Za razliku od Foksvagena, Boš, iako takođe pristaje na plaćanje kazne, ne priznaje da se loše ponašao: „Dogovor o poravnanju ne znači niti da Boš prihvata opis situacije kakav su izneli tužitelji, niti da priznaje krivicu“.

Što se tiče Folksvagena, suma od 1,26 milijardi je gotovo sitnica u odnosu na sumu koju mora da plati zbog manipulacije na motorima od 2000 kubika – reč je o 500.000 vozila: koncern na ime ponovnog otkupa svojih vozila, obeštećenja i kazni mora da plati više od 15 milijardi dolara.

Zidojče cajtung piše i o drugim „zanimljivim sumama u Folksvagenu“: „Sa svojih 17,5 miliona evra za godinu dana, šef Folksvagena Martin Vinterkorn je pre šest godina izazvao veliku javnu debatu o primerenosti funkcionerskih plata. Sada koncern napušta menadžerka Kristine Homan-Denhart, koja je trebalo da rasvetli skandal sa manipulacijama motora. Ona se posle godinu dana na toj funkciji – na čelu Etičke komisije koncerna – povlači „uz obostranu saglasnost“, i za to dobija otpremninu – od 12 miliona evra.

„Za gotovo sve od 600.000 zaposlenih u Folksvagenu, kao i za većinu zaposlenih u privatnom ili državnom sektoru, 12 miliona evra je astronomska suma. Folksvagen je na upit novinara o tome odgovorio:  Visina plate članova uprave našeg koncerna treba da bude primerena u poređenju sa koncernima iz Nemačke i inostranstva, kao i da bude atraktivna. A to se odnosi i na nastavljanje plaćanja u slučaju da neko napusti koncern pre vremena. Većina nemačkih firmi tog reda veličine nastavlja da plaća svoje menadžere i u slučaju da su se rastali pre vremena i kada se ugovori prekidaju uz obostranu saglasnost.“

Zanimljivo: usred ovog skandala, Folksvagen je ponovo postao najmoćniji automobilski koncern na svetu. On je po broju prodatih vozila upravo prvi put pretekao Tojotu. Dok je japanski koncern 2016. prodao 10,17 miliona vozila, Folksvagen je, upravo u godini u kojoj je afera sa izduvnim gasovima bila u punom jeku, prodao 10,31 milona automobila (kako Folksvagenovih, tako i Audijevih i Poršeovih modela).

Emder cajtung to ovako komentariše: „Kako je moguće da jedan proizvođač automobila usred najveće krize u svojoj istoriji uspeva da prvi put postane svetski šampion u broju prodatih vozila? U objašnjenju bismo mogli da posegnemo za golim brojkama. Prodaja u Kini se povećala za više od 12 odsto. A u SAD je opala za – s obzirom na to što se dešavalo – „samo“ 2,6 odsto. Ali, samo brojke ne objašnjavaju ovaj fenomen. Biće da su proizvodi iz Volfsburga, Emdena i još bar 30 mesta u kojima se nalaze pogoni, još uvek simbol kvaliteta. Prvo mesto je dobra vest, između ostalog i za mnoge zaposlene, sve i ako posledice skandala još ni izdaleka nisu prošle.“