Femicid: ženama je potrebna bolja zaštita od nasilja

Ko je opasan za ženu? Nepoznati čovek u mračnom parku? U stvari, to su često bliske osobe – partneri i bivši partneri. Svakog dana u Nemačkoj jedan muškarac pokušava da ubije svoju (bivšu) partnerku i često u tome uspeva. Prema podacima Saveznog kriminalističkog ureda (BKA), u 2023. godini 155 žena ubili su njihovi (bivši) partneri.

Suprug Dijane B. pretio joj je više puta da će je ubiti, ispričala je ona za DW. Njeno pravo ime i mesto boravka moraju zato da ostanu tajni. Porodični sud zabranio je njenom mužu svako približavanje i ona se nada da je neće pronaći. Godinama ju je tukao i fizički zlostavljao, a na kraju i teško povredio. S obzirom na to da ga ona ranije nije prijavljivala, sud mu je dosudio samo uslovnu kaznu.

Njena pravna zastupnica Korina Veran-Ičert priseća se jednog drugog para s malom decom. Uprkos zabrani kontakata, muškarac je više od dve godine nakon prekida nastavljao da progoni mladu majku: „On ju je dočekao na stepenicama i ubio je. To je bilo strašno.“

Dijana B. je nakon osam meseci zaštite i podrške u Ženskoj kući u Koblencu izgradila novi život za sebe i svoju decu na novom mestu. Ona je preživela – stotine žena nisu.

Femicid: ministarka je „zatečena i ljuta“

„Kad se žene ubijaju zato što su žene, onda te zločine moramo da nazovemo pravim imenom: femicid“, kaže savezna nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD). I naglašava: „Ti femicidi ne smeju da se umanjuju kao takozvane porodične tragedije ili drame iz ljubomore.“ Femicid u Nemačkoj nije posebno krivično delo; počinioci mogu da budu osuđeni za ubistvo ili ubistvo iz nehata.

Savezna ministarka za porodicu Liza Paus (Zeleni) letos je izjavila: „Dva femicida u Berlinu u jednoj sedmici – svaki drugi dan u Nemačkoj jednu ženu ubije njen bivši ili sadašnji partner. To me duboko pogađa i ljuti.“ Ona zahteva: „Ne treba nam samo bezbednosni paket protiv terorističkih napada nožem, već i za prevenciju i zaštitu žena od nasilja.“ Ministarka Paus pripremila je zakon o pomoći za žrtve nasilja, ali on čeka na saglasnost iz drugih nadležnih ministarstava.

Skloništa za žene: suviše malo mesta i novca

Prema Istanbulskoj konvenciji Saveta Evrope za zaštitu žena od nasilja, Nemačkoj nedostaje oko 14.000 mesta za žene i decu u skloništima za žene. Istraživanje je pokazalo da se ulaže suviše malo: 300 miliona evra umesto preporučenih do 1,6 milijardi evra godišnje.

O finansiranju na dobrovoljnoj bazi odlučuje svaka savezna pokrajina i svaka opština pojedinačno. To kritikuje Aleksandra Nazius, upravnica Ženske kuće u Koblencu. Taj grad sa 115.000 stanovnika trebalo bi da ima jedanaest do dvanaest skloništa za žene i decu, ali ima samo sedam, pa mnoge žene moraju da budu odbijene. Kad se na portalu „Frauenhaussuche“ prijavi slobodno mesto, ono je popunjeno za sat ili dva, kaže Neizius.

Ženska kuća u Koblencu dobila je posebna sredstva za nadogradnju i proširenje. Ali, sredstva za dodatno osoblje nisu odobrena – a preko su potrebna za socijalno-pravnu i psihološku podršku.

Aleksandra Neizius kritikuje i to što žene moraju same da plaćaju boravak ako nemaju pravo na socijalnu pomoć. Ona zajedno s jednim udruženjem pokušava da pomogne ugroženim ženama novcem od donacija. Nacionalna statistika o skloništima za žene pokazuje da se posebno one žene koje same plaćaju boravak vraćaju u nasilnu situaciju.

Izlaz iz straha i nasilja

Dijana B. imala je sreću u nesreći. Kada ju je suprug zadnji put teško zlostavljao, uspela je sva krvava da pobegne do obližnje prodavnice, gde su se drugi muškarci postavili ispred nje kako bi je zaštitili. Nakon operacije preloma kostiju lica i boravka u bolnici, ona i deca dobili su sobu u Ženskoj kući u Koblencu.

Dijana B. priča da ju je muž često brutalno tukao, ali je nakon toga uvek obećavao da to više neće da radi. Kaže da je ostajala jer je želela da sačuva porodicu zbog dece. To je tipično za mnoge majke, ukazuje Aleksandra Neizius.

Dijana B. se, pre nego što je situacija eskalirala, nadala da će se razvodom osloboditi nasilja. Da bi njen suprug na to pristao, povukla je prijavu protiv njega. Nakon toga je živela sama s decom, ali opasnost nije nestala. Ona priča da se na rođendanskoj proslavi sina pojavio njen muž. Odvukao ju je za kosu u podrum, pretio da će je ubiti i počeo je da je davi. Njihova ćerka je išla za njim i plačući govorila: „Molim te, tata, pusti mamu, pusti, pusti, molim te, pusti je!“

Kada ju je muž pustio, ona se teturajući vratila u stan, popravila frizuru, našminkala se i nastavila da se brine o rođendanskoj proslavi svog sina. Bol je osetila tek kasnije, kaže. „To su veoma snažne žene“, ističe Neizius.

„Molim vas, otiđite zbog dece“

„Deca koja moraju da gledaju nasilje nad majkom – to je kao nasilje nad njima samima“, kaže pravnica Vehran-Ičert. I upozorava da postoji opasnost od imitacija: „Ili sin počne da bije ili se ponašati mačistički kao otac – ili ćerka postaje žrtva.“

U Ženskoj kući u Koblencu deci se prenose vrednosti i drugačije uloge, a za dečake dolazi poseban socijalni pedagog. Aleksandra Neizius apeluje na žene koje ostaju s partnerima zbog dece: „Molim vas, otiđite zbog dece.“

Dijana B. ne želi da vidi više nikad svog muža. Pokazuje fotografiju svog lica nakon teške povrede. Bilo je pogrešno ostati u braku zbog dece, kaže. I dodaje: „Ako meni nije dobro, ni mojoj deci nije dobro.“ Svojoj ćerki je usadila da mora odmah da ode od muškarca koji je ne poštuje ili je čak tuče.

Nadati se da će se nasilni muškarac popraviti, nije pravi put, potvrđuje i upravnica Ženske kuće Neizius: „To ne prestaje samo od sebe.“

SOS-telefon za žrtve nasilja u Srbiji: 0800-100-600 (0-24h, besplatan poziv)

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku