Fejsbukov eksperiment na srpskim medijima
2. novembar 2017.
Društvena mreža Fejsbuk odlučila je da u Srbiji, Kambodži, Slovačkoj, Šri Lanki, Boliviji i Gvatemali isprobava neke nove funkcije. Suština tih eksperimentalnih promena jeste da su objave organizacija sada sklonjene sa stranica za priliv objava (News feed), i premeštene u takozvani Explore feed. Ako pojedine organizacije žele da se te objave vrate u News feed – one će za to morati da plate. To je u tih šest zemalja već izazvalo dramatične promene: slovački mediji navode da je vidljivost medijskih objava smanjena za čak dve trećine, a u Kambodži procenjuju da se pad kreće od 20 odsto, pa sve do toga da ima onih koji tvrde da sada imaju svega 2.000 pregleda umesto nekadašnjih 12.000.
Srbija nema neke precizne podatke, ali ti noviteti na Fejsbuku u svakom slučaju nikoga nisu oduševili. Naročito su zabrinute medijske kuće. Posebna panika nastala je u zemljama koje imaju nizak nivo medijskih sloboda i u kojima su društvene mreže značajni informativni kanali.
Mediji pretrpali Fejsbuk
„Mislim da se Fejsbuk odlučio na taj korak kako bi na nekoliko tržišta – ona koja nisu toliko kritična za njihov profit – proverio koliko korisnici žele da vide samo objave svojih prijatelja, ili žele i brendirani sadržaj“, ocenjuje za DW Vladimir Ćuk, predavač na Social Media Akademiji. „Jer, brendirani sadržaj je u jednom trenutku toliko preplavio Fejsbuk-fid, da su objave prijatelja postale gotovo nevidljive. Suština ovog testiranja jeste da nateraju stranice na promenu strategije pristupa Fejsbuku, ali i na promenu strategije pristupa korisnicima.“
Ovim potezom Fejsbuka najviše su pogođeni oni koji su imali i najviše objava, a to su uglavnom stranice koje se bave novinarskim zanatom, ističe Vladimir Ćuk. „Pojedini mediji imaju po 40 do 60 postova dnevno i na taj način prilično zatrpavaju fid. Tu više nije reč o kvalitetu sadržaja, već o potrebi da budu što prisutniji na Fejsbuku. Uvođenje opcije Explore feed sada smanjuje vidljivost objava (reach) na dva načina: samim uvođenjem Explore feed, a takođe i unutar njega, pojavljuju se stranice koje nikada niste lajkovali, a idu kao predlog Fejsbuka. Tako da će najviše biti pogođeni oni koji su svoju strategiju zasnivali na objavljivanju što više sadržaja na dnevnom nivou“, objašnjava Ćuk.
Invazija botova
Loše stanje tradicionalnih medija u Srbiji uslovilo je veliku popularnost društvenih mreža, koje su na neki način postale alternativni mediji. Vidljivi i manje vidljivi pritisci na medije doveli su do rasta značaja društvenih mreža. Na taj način su Fejsbuk i Tviter postali mesta na kojima se dobar deo populacije informiše o pre svega političkim dešavanjima.
„To je logična posledica zauzimanja tradicionalnih medija od strane vlasti“, kaže za DW urednik „Kikindskih“ i potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić. „Društvene mreže su, uz pojedine portale, tako postale odušak slobodne javnosti i jedini izvor alternativnih informacija“. Međutim, Bodrožić upozorava „da su društvene mreže sjajan dodatak, ali da one ne mogu biti zamena za tradicionalne medije. A onda imamo i poseban problem za tu nekakvu slobodu na društvenim mrežama, a to je ofanziva vlasti, odnosno Srpske napredne stranke (SNS): ne može baš da zabrani ili limitira korišćenje interneta, ali može da ofanzivom svojih botova obesmisli i neke slobodne izvore informisanja na društvenim mrežama.“
Nužna promena strategije
Pojedini analitičari već su primetili da je ovo klasičan pay to play momenat – ili u slobodnom prevodu: platite ako želite promociju svojih sadržaja. Potez Fejsbuka bi stoga mogao da se posmatra i kao način da se korisnici nateraju ili da više novca ulažu u promociju svojih sadržaja, ili da se ponašaju pametnije, smatra Vladimir Ćuk. „To znači da se, recimo, mediji manje fokusiraju na kvantitet objava već na one priloge koji pokazuju da su čitani i da imaju interakciju sa ljudima“.
A pored toga, sam Fejsbuk je objavio da je ovo limitiran test i da se neće globalno primenjivati, dodaje Ćuk. Ali, svejedno, nastavlja on, ovo je ipak neka vrsta upozorenja i mnogi bi trebalo da razmisle o svojoj dugoročnijoj strategiji pristupa onlajn-kanalima: „Jer, ovo što se dešava na Fejsbuku verovatno će početi da se dešava, uz neka dodatna ograničenja, i na drugim onlajn-kanalima. To će mnoge naterati da ljudima daju ono što oni zaista žele da gledaju.“
Surogat za tradicionalne medije
Ako se ponovo vratimo na činjenicu da je baš Srbija među šest zemalja u kojima se isprobavaju nove Fejsbuk-funkcije, moglo bi se reći da je toj zemlji, u uslovima primetnog medijskog mraka, još samo to falilo. Željko Bodrožić i sam primećuje bizarnost takvog sleda događaja i kaže da je „Srbija ionako poprilično lišena javnosti i javnog mnjenja i da je zanimljivo da sada baš mi budemo prvi na spisku gde će se Fejsbuk oprobati i vršiti neke eksperimente. A s druge strane, imamo vlast koju samo zanima kako da opstane što duže na vlasti, i onda sede i razmišljaju kako da doakaju svakom opozicionom glasu u Srbiji“.
Sve to, prema rečima Bodrožića, ostavlja loše posledice po društvo i politički život, „jer sada umesto normalne komunikacije mi imamo jedan šum od toliko bespotrebnih i iskrivljenih informacija. A onda se tešimo da bar na društvenim mrežama imamo neku raspravu. Koliko god društvene mreže bile korisne, to je jedna pričaonica gde najčešće pobeđuje onaj ko je najglasniji, najbezobrazniji i najvulgarniji.“