Fejsbuk i Skajp leče nostalgiju

Steći nova prijateljstva, navići se na novu sredinu i naučiti novi jezik – vreme koje studenti provedu u nekoj stranoj zemlji po pravilu nije nikada jednostavno. Za neke od njih, koji svakodnevno koriste društvene mreže poput Fejsbuka ili pak programe za komunikaciju kao što je Skajp, to privikavanje može da bude još napornije i teže.

Ujutro se prvo uključi internet, pogleda šta ima novo na Fejsbuku, uz kafu malo preko Skajpa pročavrlja s prijateljicom ili roditeljima… Tako nekako izgleda svakodnevica mnogih stranih studenata u Nemačkoj. Mnogi od njih tokom celog svog boravka ostanu u tesnom kontaktu s prijateljima i rodbinom u domovini.

Apstinencija od tri nedelje

Ali studentkinja informatike, Samanta Rouz iz Engleske, jedna je od onih kojima društvene mreže preko interneta ne znače mnogo. Naprotiv, koristi ih, kako kaže, samo ukoliko želi da kratko porazgovara s prijateljima na engleskom jeziku. Nakon nekoliko nedelja u Nemačkoj, uočila je, naime, svoju zavisnost od interneta i odlučila da preduzme konkretne korake. „Zapravo sam početkom godine odlučila da celu godinu neću uopšte da idem Fejsbuk ili, ako i budem išla, da to činim samo u određenoj meri“, kaže Samanta. Njena „apstinencija“ doduše nije dugo trajala – svega tri sedmice. Danas se doduše koristi mrežama na internetu, ali samo kako bi kontaktirala prijatelje ili kolege sa fakulteta u Berlinu.

Drugim rečima, Samanta je, kao i mnogi drugi strani studenti, jednostavno primetila da je Fejsbuk u njenom slučaju, blokira po pitanju integracije.

Prednost dati sportskim klubovima

Kako kaže Hans-Verner Rikert, rukovodilac psihološkog savetovališta na Slobodom univerzitetu u Berlinu, internet-mreže zaista mogu da onemoguće integraciju. Isto tako, mnogi strani studenti koji dolaze u savetovalište boluju od zavisnosti od interneta. „Pravilo je da retko kada neko direktno kaže da je zavisan od recimo Fejsbuka. Ali često čujemo da se ne osećaju dobro u Nemačkoj, da ne napreduju sa učenjem… Tokom razgovora tada često izlazi na videlo da se osećaju izolovano i da zapravo nemaju kontakte sa ovdašnjim studentima“, kaže psiholog.

On zato savetuje svima onima koji planiraju da neko vreme provedu na nekom od fakulteta u inostranstvu, da već unapred malo razmisle na koji način žele i mogu da budu u kontaktu sa domaćim kolegama. To mogu da budu razni sportski klubovi ili neke druge slobodne aktivnosti. Osim toga, bilo bi dobro i kada bi razmislili koliko zapravo mora da bude intenzivan kontakt sa domovinom, a da on ne ide na uštrb integracije u novu sredinu. „Mnogi manjak novih kontakata kompenzuju intenzivnim kontaktima u domovini. Zato je važno objasniti roditeljima u domovini da žele da se integrišu i da zato mogu s njima preko Skajpa da razgovaraju maksimalno jedan sat nedeljno“, kaže Rikert.

Može i jedno i drugo

Međutim, ni po tom pitanju zapravo ne postoje stroga pravila. Ono što važi za jednu osobu, ne mora da važi za nekog drugog. Sibila Atanasova iz Bugarske, na primer, koja u Berlinu trenutno završava studije psihologije, takođe je gotovo svakodnevno u kontaktu preko Fejsbuka s prijateljima i roditeljima u domovini, ali, uprkos tome, u Berlinu se oseća kao kod kuće.

„Fenomen mi je dobro poznat. Mnogi moji prijatelji mnogo vremena provode na Fejsbuku i neguju malo ličnih kontakata. Mislim da je to šteta jer se na taj način gube socijalne sposobnosti ličnih razgovora. Tada postaje teže uopšte stupiti u kontakt i sklopiti prijateljstva“, kaže Atanasova. Ona sama je internet koristila kako bi sebi olakšala život u Nemačkoj. Tako je pronašla stan, nove prijatelje čak i studentski posao. Za nju je internet sastavni deo života, a bez Fejsbuka i Skajpa, više ne može da zamisli svoju svakodnevicu.

Autorke: Bjanca Šreder / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković