Evrozona: žilava inflacija

Inflacija u evrozoni nije doduše više 10,6 odsto kao pre nešto više od godinu dana, ali se i dalje drži. U decembru je u Nemačkoj bila 3,2 procenta i tek što su se neki – naročito oni na berzi – ponadali da će se sve vratiti u normalu, inflacija je opet skočila na 3,7 odsto.

Još je gore u nekim drugim zemljama evrozone: u Slovačkoj 6,6, Austriji 5,7, Hrvatskoj 5,4, Francuskoj 4,1 odsto…U Grčkoj ili Španiji takođe su se nadali da su obuzdali poskupljenja, ali nisu. Slično je i van Evropske unije, u SAD ili Velikoj Britaniji.

Iako se može reći da je prošao prvi udarac nakon poremećaja na tržištu energentima zbog ruskog napada na Ukrajinu, ipak se stalno potvrđuje da je globalna privreda izuzetno osetljiva biljka. Napadi Huta i opasnost plovidbe po Crvenom moru primorala je brodove da se okrenu na 3.000 milja dugu plovidbu oko juga Afrike. A to košta. Pritom bi, da bi se održao isti ritam saobraćaja, bilo potrebno oko sto novih kontejnerskih brodova – kojih nema. Ponuda je, dakle, manja, a cene naravno – rastu.

Nevolja stvara samu sebe

Nemački mediji se ljute i zbog većih cena koje firme ističu iz – kako oni misle – pohlepe. Neki drugi, npr. oni koji su živeli u zemljama bez tako čvrste valute kao što je bila nemačka marka, znaju da su to često poskupljenja „za svaki slučaj“: kako da se odredi cena robe ili usluge, a da to pokrije troškove i sirovina i energenata i sve većih zahteva zaposlenih?

Naravno da ima i bezočnih prevara proizvođača: izgleda da je među njima u modi da se smanji količina pakovanja (malo ko će da primeti da u tegli umesto 200 ima 165 grama), a da se istovremeno poveća cena. U Nemačkoj je proglašen i pobednik takve drskosti za prošlu godinu: krekeri „Tuc Bake Rolls“. Nekada je u pakovanju bilo 250 grama, sad je 150. Veličina kesice je, naravno, ostala ista. Ali cena nije. Neka 1,39, a sada 1,89 evra. To je poskupljenje od 127 odsto. Pritom sličnih poduhvata ima mnogo.

-pročitajte još: Trideset godina od „deda Avramovog“ dinara

I bez takvog nekažnjivog kriminala, činjenica je da inflacija i poskupljenja same sebe generišu. Sve su glasniji i ekonomski stručnjaci koji veruju da bi Evropska centralna banka (ECB) trebalo da se oprosti od granice postavljene na 2 odsto inflacije – i to pre svega zbog ogromnih izazova i ulaganja: u „zelenu“ transformaciju, u vraćanje proizvodnje u Evropu…

„Poslednji metri su najteži“

Reč je u suštini o različitim viđenjima ekonomije: uporna i visoka inflacija nekadašnjeg francuskog franka ili italijanske lire nije donosila bitniji napredak privrede. Nulta ili čak negativna inflacija guši potrošnju, jer ljudi razmišljaju po sistemu: ’Bolje da pričekam s kupovinom, biće jeftinije’.

Dva odsto je nekakav razumni kompromis, uverena je i predsednica ECB Kristin Lagard: „Na pravom smo putu ka našem cilju, inflaciji od 2 odsto“, izjavila je nedavno u Davosu. Pa onda priznala: „Ali, još nismo dostigli taj cilj.“

Zato niko ne veruje da će na prvoj sednici Saveta ECB u ovoj godini doći do nekih većih promena, dakle ni u eskontnoj stopi koja je trenutno čak 4,5 procenata. Lagard ne veruje da će biti bolje pre leta, a predsednik austrijske centralne banke Robert Holcman sumnja da će to uopšte biti ove godine i kaže: „Borba protiv inflacije je isto što i trčanje maratona. Poslednji metri su najteži.“