Evrovizijska pobeda za mir i toleranciju!

Posle ulaska u finale, sve je bilo moguće. Ipak, od samog početka delovalo je krajnje neverovatno da će upravo Tomas Nojvirt, travestit iz Beča, Austriji doneti pobedu, posle čak 48 godina. Činjenica je da su gotovo svi mediji, od svih ovogodišnjih evrovizijskih učesnika najviše pažnje posvećivali austrijskom predstavniku, ali da će pevačica sa bradom da ostvari tako ubedljivu pobedu (290 peona), mnogima se, pa tako i samoj Končiti Vurst, kako se Nojvirt inače predstavlja, činilo kao nemoguća misija!

Zbog čega, pitao bi se, čak i prosečan gledalac, a kamoli malo ozbiljniji evrovizijski reporter, kada je u 59. godišnjoj istoriji ovog takmičenja bilo gotovo svega, pored ostalog i već viđena pobeda travestita iz Izraela, Dane Internešnl, još 1998. godine ili jako drugo mesto Verke Serdučke odnosno Andrija Danilka, treš-pop senzacije iz Ukrajine (2007).

Možda je “brada” bila nešto novo u evrovizijskom folkoru, ali sigurno ne i šokantno ili iznenađujuće. U suštini su za propagandu odgovorni sami mediji. Jer se na sav glas pričalo, kako su takve “pojave” nepoželjne na istoku Evrope, pre svega u Rusiji i Belorusiji, da bi se na kraju ispostavilo da pominjanih peticija nije bilo, kao ni prekida u prenosu, za vreme nastupa 26-godišnjeg travestita iz Austrije.

“Netolerantan” istok i nije tako krut?

“Dvanaestice” su pljuštale sa svh strana, a bilo je i poena iz tog, kako ga pojedini novinari uticajnih medija sa Zapada zovu, “konzervativnog” dela starog kontineta. Končita je tako dobila i pet poena od Albanije, jedan iz Azerbejdžana, sedam iz Moldavije, dva čak i iz Crne Gore, osam iz Rumunije i Ukrajine, i na kraju iz te “netolerantne” Rusije (inače samo dva poena manje nego od svog suseda, Nemačke). O "dvanaesticama" nije neophodno mnogo govoriti, ali pomenimo barem da ih je uputilo čak 13 od 37 zemalja učesnica.

“Učešće na Evrovizije je za mene, rekla bih, nešto poput povratka kući. Moj san se ostvario i taj san mi je pokazao da društvo želi da se okrene budućnosti. Ova pobeda je posvećena svima koji veruju u budućnost, u mir i toleranciju”, izjavila je Vurst, koja je tokom glasanja u više navrata zaplakala, iznenađena podrškom tako velikog broja gledalaca (i članova žirija) širom Evrope.

Končita: "Ovo nije rat!"

Na provokacije novinara austrijska pevačica ni jednog trenutka nije nasela, ostavši dosledna svom cilju. “Ne znam da li je Vladimir Putin gledao Evroviziju večeras, ali to nije ni bitno. Mi smo poslali poruku koju smo želeli, to je bilo dovoljno. Pri tome bih naglasila da ovo nije nikakav rat. Jer ja ni jednog trenutka nisam govorila o tome, da je moj način života ispravan, a nekog drugog nije, već o toleranciji prema onima koji su drugačiji”, pojasnila je austrijska “Bond” devojka s bradom, inače po zanimanju modna dizajnerka, koja je do pojavljivanja u jednom televizijskom kastingu u Austriji, uređivala izloge prodavnica. To je, kako kaže, lepši i bezbrižniji deo njenog života, za razliku od detinjstva, tokom kojeg su ga, tada kao dečaka (jer je bio drugačiji), u školi maltretirali vršnjaci.

Ništa manje zanimljiv aspekt priče o ovogodišnjem Takmičenju za Pesmu evrovizije u Kopenhagenu, nije ni činjenica, kako su posle dve godine (poslednji put 2011.) u prognoziranju pobednika, omanule i kladionice, favorizujući ponovo Švedsku, čija je predstavnica Sana Nilsen, nesumnjivo imala izuzetno jak nastup i kompoziciju. Glavni favorit je na kraju završio na trećem mestu sa 218 poena, a drugo je, kao najprijatnije iznenađenje, pre svega za ljubitelje nešto ozbiljnije i kvalitetnije muzičke produkcije, pripalo sastavu “The Common Linnets” iz Holandije (238) sa nenametljivom pesmom “Calm After The Storm” u nešvil maniru.

I komentari brojnih izveštača o tome kako Evropa negoduje zbog učešća Rusije na Evroviziji uprkos sankcijama, pretvorili su se u prazne priče. Publika u areni nije izviždala bliznakinje Tolmaševi, već uobičajenu razmenu najjačih poena između Rusije i Belorusije. Dopadalo se to Dancima ili ne, ruske predstavnice osvojile su sedmo mesto, sa sve poenima i iz drugih zemalja, uključujući i deset iz Grčke. Iz Ukrajine su stigla samo četiri boda, a iz Crne Gore nijedan.

“Balkanski fijasko na Eurosongu!

Jedina za balkanske prostore tipična balada Sergeja Ćetkovića, prošla je znatno lošije nego što se očekivalo. Ipak, njegova, mora se priznati, ubedljiva interpretacija, sa nesvakidašnjim efektima “tač-skrina”, koji su pratili pokrete umetničke klizačice iz Beograda, Jelene Stanisavljević, Crnog Gori je na kraju donela skromno 19. mesto.

Slovenačka delegacija ne krije da su od samog početka bili fokusirani na ulazak finale, koji je im je godinama izmicao. Tinkara Kovač svojom flautom, nažalost, nije uspela da animira gledaoce širom Evrope, pa je tako završila na pretposlednjem, 25. mestu sa svega devet poena.

Nemačka ovoga puta, prosečno i neuverljivo

Debakl je ove godine zapao Francuzima, s obzirom da su se našli na samom kraju liste, ali je neslavno prošao i nemački trio Elaiza, u koji su mnogi, pa tako i nemački javni servis NDR, polagali mnogo nade.

Mlade, talentovane i veoma harizmatične devojke, koje su preko noći upale u priču o nemačkom izboru za predstavnika na Evroviziji, na iznaneđenje mnogih, oduvale su velika muzička imena na domaćem terenu. Evropa, nažalost, nije imala mnogo sluha za njihovu, folk-pop pesmicu “Is It Right”, jer im je pripalo 18. mesto.