Sud odbio tužbu protiv Nemačke zbog napada u Kunduzu
16. februar 2021.
Ujutro 4. septembra 2009. nemački oficir izdao je naredbu da se bombarduju dve cisterne s gorivom koje su oteli talibani i koje su bile samo nekoliko kilometara od nemačke vojne baze.
U napadu koji su izvršili Amerikanci bilo je oko 100 mrtvih - uglavnom civila iz obližnjeg sela. Među njima su bila i dva mlada sina Abdule Hanana. Današnjom presudom okončan je njegov pokušaj da nemačke sudove i vlasti proglasi odgovornim za smrt svoje dece.
Ocena naređenja pukovnika Klajna
Nemačko pravosuđe se čitavu deceniju bavilo ovim tragičnim napadom. Pritom je centralna bila procena naredbe dežurnog oficira, pukovnika Georga Klajna.
Situacija u kojoj se nalazio: Talibani su oteli dve cisterne sa gorivom, a civili došli da uzmu nešto od toga za sebe. Pukovnik Bundesvera zatražio je vazdušnu podršku jer se bojao da se cisterne mogu iskoristiti kao pokretne bombe.
Da li je trebalo da zna da će pre svih baš seljani pokušati da dođu do goriva iz cisterni? Da li je trebalo da učini više kako bi utvrdio identitet ljudi na snimku? Da li nemački oficir nije smeo da veruje svom doušniku koji je pogrešno prikazao situaciju na terenu? I kako oceniti njegove postupke, posebno s obzirom na pravo na život zacrtano u Međunarodnoj povelji o ljudskim pravima?
Abdula Hanan zamera Nemačkoj da nije dovoljno istražila vazdušni udar i uz podršku Evropskog centra za ustavno pravo sa sedištem u Berlinu, 2016. je otišao na Evropski sud za ljudska prava.
Sudije u Strazburu jednoglasno su danas odbile tužbu.
Sud za ljudska prava ponovno je razmatrao celu istoriju slučaja. Današnjom odlukom navodi da su činjenice detaljno istražene i da više nema sumnje u ono što se događalo na terenu. Sud takođe staje na stranu nemačkog pravosuđa, koje je u različitim postupcima zaključilo da je bila uverljiva subjektivna ocena pukovnika Klajna, koji je smatrao da su oko cisterni samo talibani a ne civili.
Sudije u Strazburu su takođe sledili ocenu nemačkih sudova da pripadnik nemačke vojske prema međunarodnom pravu nije počinio ratni zločin jer nije imao nameru da izazove neprimerenu kolateralnu štetu. Prethodne sudske instance su o tome rekle da on nije očekivao civilne žrtve i da je upozorenje o neposredno predstojećem napadu na nemački položaj - bilo uverljivo.
Nije dokazana pojedinačna odgovornost
Sud za ljudska prava takođe potvrđuje procenu slučaja koju su napravili Misija UN za Avganistan i Crveni krst. Osim toga, istražni odbor nemačkog Bundestaga 2011. je došao do zaključka da je pukovnik Klajn doduše prekršio pravila ISAF-a, te da vazdušni udar nije bio primeren, ali su ga ocenili razumljivim jer je Klajn tada radio najbolje što je mogao kako bi zaštito nemačke vojnike na licu mesta.
Savezni ustavni sud prošlog decembra nije prihvatio tužbu Abdula Hanana za odštetu jer se u ovom slučaju nije radilo o službenoj odgovornost. Savezna republika Nemačka je porodicima žrtava isplatila 5.000 dolara za svakog ubijenog člana porodice, kao humanitranu pomoć, a ne kao odštetu.
Presudom iz Strazbura slučaj Kunduz je završen. Sud je još jednom detaljno ispitao pravno izuzetno složenu materiju u kojoj se prepliću međunarodno i nacionalno pravo i svojom odlukom rasteretio nemačko pravosuđe i politiku. Sudije su došle do zaključka da je vazdušni napad u Kunduzu bio užasan događaj za koji se ipak nije mogla dokazati individualna krivica.
Hanan i advokat razočarani
Hanan je razočaran presudum. Njegov advokat je rekao: „Bombardovanje i smrt desetina civila nisu doneli nikakve posledice". Volfgang Kalek, šef Evropskog centra za ustavno pravo i ljudska prava, rekao je da je presuda razočaranje za Hanana i ostale ljude u selu.
Ipak, postalo je jasno da vlade moraju da istražuju ovakve slučajeve. „S druge strane, važno je za budućnost da Evropski sud pravde ima nadležnost za ljudska prava", dodao je advokat. „To znači da će oni koji vode takve vojne operacije posle morati pravno da odgovaraju, nadamo se u većoj meri nego u slučaju Kunduz".