Evropska politička zajednica: samit protiv Rusije

Bazen u bašti luksuzne vinarije Kastel Mimi usred zelenih brda ovog sunčanog i toplog četvrtka ostao je neiskorišćen. Vremena za kupanje 47 šefova država ili vlada koji su doputovali iz Evrope nisu imali, ali je zato bilo opušteno pod suncobranima, uz razgovor i hladno piće. Pritom je granica sa Ukrajinom odatle udaljena samo 20 kilometara. Dok su razgovarali u manjim grupama na teme kao što su energija ili kibernetička bezbednost, lideri država i vlada nisu delovali baš napeto. Neformalni koncept za sastanak „Evropske političke zajednice“ (EPZ) izgleda da funkcioniše.

Francuski predsednik Emanuel Makron kreirao je taj format kao forum za bolju komunikaciju između država-članica EU i ostalih evropskih zemalja. Reč je o „strateškom dijalogu“, a ne o teškim odlukama. To je bio drugi sastanak EPZ nakon onog prvog u Pragu u oktobru 2022. I očigledno je da su lideri zadovoljni tim evropskm porodičnim sastankom u XXL-formatu: već su zakazani samit broj tri i četiri, u Španiji, pa u Velikoj Britaniji.

Evropska koalicija protiv Rusije

Glavna poruka sa samita u Moldaviji: Evropa stoji uz napadnutu Ukrajinu koliko god da treba. U Moldaviju su došli lideri svih evropskih zemalja, osim Rusije i Belorusije, koje, logično, nisu bile pozvane. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj je rekao: „Rusija se ne drži po strani zato nismo hteli da je pozovemo, već zato što je (predsednik) Putin sam isključio Rusiju iz zajednice svojim ratom protiv Ukrajine.“ U dvorac Mimi došao je i mađarski premijer Viktor Orban, iako se protivi sankcijama EU i smatra se Putinovim najboljim prijateljem unutar Evropske unije. Bio je prilično usamljen dok je hodao dugačkim crvenim tepihom i klonio se ćaskanja.

Najzapaženiji učesnik samita bio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je, uprkos najnovijim napadima Rusije, noću vozom doputovao iz susedne zemlje. Ugodna, mirna vinarija i rat koji besni na samo nekoliko kilometara – to baš i ne ide jedno s drugim, primetila je domaćica, predsednica Moldavije Maja Sandu. Njen cilj je, kaže, da se brzo ponovo postigne tu mirna atmosfera za čitavu Evropu.

-pročitajte još: Makron i NATO: svojevremeno „klinički mrtav“, sad ponovo živ

Ukrajina želi garancije bezbednosti

Kao i uvek u svojim međunarodnim nastupima, predsednik Zelenski je imao isti zahtev: više pomoći, više oružja, i to što brže. Ukrajinski predsednik je rekao da je njegova zemlja spremna za pristupanje EU i NATO. „Videćemo kada će NATO biti spreman“, rekao je Zelenski. A do ulaska u NATO on traži pojedinačne garancije pomoći od većih država, kao što su Francuska, Velika Britanija ili Nemačka. „Zbog ruske agresije na Ukrajinu i moguće agresije na druge delove Evrope, bezbednosne garancije su veoma važne, ne samo za Ukrajinu, već i za naše susede poput Moldavije“.

Ukrajinski predsednik, francuski predsednik i nemački kancelar Olaf Šolc razgovarali su u odvojenoj maloj grupi o tome kako bi takve bezbednosne garancije trebalo da izgledaju. Konkretne odluke nisu saopštene, ali je kancelar nagovestio da ima pomaka. „Uvek smo govorili da moraju postojati garancije za mirovni poredak posle rata, a Nemačka će tome dati doprinos“, rekao je Šolc. Litvanski predsednik Gitanas Nauseda, koji će biti domaćin sledećeg velikog samita NATO u julu u Vilnjusu, pozvao je Alijansu da usvoji jasnu mapu puta za pridruživanje Ukrajine.

A izgleda da postoje i neki pomaci kada je reč o borbenim avionima F-16 koje Ukrajina traži. Holandski premijer Mark Rute, čija bi zemlja potencijalno mogla da isporuči avione F-16, rekao je da će se i o tome razgovarati u Kastelu Mimi. Ukrajina će održati „samit mira“ čim bude dobijen rat protiv Rusije, rekao je ukrajinski predsednik Zelenski. Kada će to biti, on međutim ne može da kaže. Rusija bi, dodaje, mogla odmah da okonča rat – ako napusti njegovu zemlju.

Teška situacija za Moldaviju

Predsednica Moldavije Maja Sandu izričito je zahvalila svom kolegi Zelenskom što brani ne samo svoju zemlju, već i njenu, a i čitavu Evropu. Vlada u Kišinjevu vlada strahuje da bi Moldavija mogla da bude sledeća zemlja posle Ukrajine na Putinovoj listi. „Danas Ukrajina čuva Moldaviju. Veoma, veoma smo zahvalni na tome“, rekla je Maja Sandu, koja upravlja podeljenom zemljom s mnogo problema.

Relativno siromašna, bez vojske vredne pomena i prema ustavu vojno neutralna, Moldavija bi u slučaju napada bila prilično bespomoćna. U otcepljenoj moldavskoj provinciji Pridnjestrovlje ima čak i ruskih vojnika, koje Moskva naziva mirovnim jedinicama, a koje već 30 godina štite tamošnje postkomunističke vladare. Proruske snage vladaju i u autonomnoj oblasti Gagauziji.

„Većina u Moldaviji, 50 do 60 odsto ljudi, podržava proces evropskih integracija“, kaže za DW Mihai Mogildea iz Institut za evropsku politiku i reforme iz Kišinjeva. A ako se, kaže, u ankete uključi i velika moldavska dijaspora, verovatno bi se došli do 70 odsto. „Istovremeno, postoji važan deo društva, oko 25 odsto, koji, uprkos ruskoj agresiji na Ukrajinu, podržava duboko i blisko partnerstvo s Rusijom.“

Brže od Balkana?

Novim finansijskim obavezama i mnogim infrastrukturnim merama, Evropska komisija pokušava da ubedi te skeptike i učini Moldaviju spremnijom za pristupanje EU. Tek prošle godine, ta druga najsiromašnija država u Evropi, podnela je, zajedno sa Ukrajinom, zahtev za ulazak u Uniju. Zbog rata se zatim sve odjednom dogodilo veoma brzo. Moldavija i Ukrajina su promovisane u zemlje-kandidate nakon samo nekoliko meseci.

Predsednica Moldavije sada se nada da će zvanični pregovori o pristupanju već početi do kraja godine. Moldavija napreduje mnogo brže od nekih zemalja Zapadnog Balkana, i to u mnogim oblastima, kao što su borba protiv korupcije ili vladavina prava, tvrdi za DW ekspert Mihai Mogildea. Zato bi i proces pristupanja mogao da ide mnogo brže nego u nekim balkanskim zemljama koje već godinama pregovaraju sa Evropskom unijom.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.