Evropska komisija ima razumevanja: više vremena za dugove

Komesar Evropske unije za privredu Paolo Đentiloni bio je premijer Italije od 2016. do 2018. godine. On zna o čemu je reč kada se govori o visokom državnom dugom, slabom privrednom rastu i zahtevima Evropske komisije. Tih godina morao je da se trudi da poštuje složena pravila „pakta o stabilnosti i rastu“, koji se prvenstveno odnosi na zemlje evrozone.

Pakt je dogovoren pre 26 godina u sklopu uvođenja zajedničke valute evra i u suštini predviđa ograničenje novog zaduženja neke države u tekućoj godini na manje od tri odsto ukupnog društvenog proizvoda, odnosno najveći ukupni državni dug od 60 procenata.

-pročitajte još: Nemačka ne treba da otvara novčanik za celu EU

Ali Italija, kao i mnoge druge članice EU, već godinama ne poštuju ta pravila o ograničenju zaduživanja. Pakt je stoga potrebno hitno reformisati, smatra Đentiloni, koji sada praktično sedi s druge strane pregovaračkog stola u Evropskoj komisiji.

Da li je potrebno više realizma?

„Potreban nam je realan način za konsolidaciju javnih budžeta“, smatra Đentiloni. Pakt o stabilnosti i rastu, koji je 1997. prvenstveno progurala Nemačka kako bi zaštitila evro, nije rezultirao niskim nivoima dugovanja. Pakt je već dva puta reformisan, 2005. i 2011. nakon finansijske krize. Ali to nije pomoglo, ocenjuju u Evropskoj komisiji, kao i u većini zemalja-članica. Pokušaji da se pakt o zaduživanju sprovede krutim rezovima potrošnje, takozvanom „politikom austeriteta“ (štednje), doveli su do pada privrednog rasta, pa čak i recesije u mnogim zemljama, i to mnogo pre pandemije korone.

A nakon izbijanja pandemije u martu 2020, sve zemlje EU privremeno su suspendovale pravila za novo zaduženje i za ukupno zaduženje. Ogromni troškovi za borbu protiv pandemije i njenih posledica finansirani su novim, ogromnim zaduženjima država. To privremeno rešenje još je na snazi, ali Evropska komisija želi da se ono 1. januara 2024. okonča.

Više odgovornosti

Samo je nekoliko zemalja, uključujući i Nemačku, u nekom trenutku postiglo cilj uravnoteženja budžeta. Sada Evropska komisija, nakon konsultacija sa državama-članicama, predlaže ublažavanje pravila u ključnim sektorima. „Potreban nam je diferenciran pristup svakoj pojedinoj zemlji“, smatra potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis. A Đentolini dodaje da novi recept glasi: veća odgovornosti svake zadužene zemlje za svoje dugove.

Vlade bi trebalo da sastave srednjoročne planove reformi za svoje zemlje i same odluče koliko brzo i kojim sredstvima žele da smanje dug i zadrže predviđeni obim budžetskog deficita. Time bi one dobile više vremena i mogle da javne investicije u određene sektore kao što su zaštita životne sredine, digitalizacija ili odbrana, uknjiže mimo ukupnog duga.

Odustaje se od dosadašnjeg zahteva da se svake godine smanji 1/20 duga koji premašuje 60 odsto BDP. Predviđene mere za smanjenja duga ocenjivala bi Evropska komisija, isto kao i „održivost“ duga. Kako bi to tačno trebalo da izgleda, još uvek je predmet rasprave.

Šezdeset odsto i tri odsto

Ograničenja od tri odsto za novo zaduženje i 60 odsto za ukupno zaduženje, koja su dogovorena pre 26 godina, ostaju na snazi. Verovatno se tu radi o ustupku Nemačkoj i drugim „štedljivim“ državama na severu EU, koje insistiranju na strogim pravilima.

S druge strane, kazne za nepoštovanje pravila o dugu više ne bi trebalo da budu toliko drakonske kao do sada. „Da su milijarde evra novčanih kazni predviđenih paktom danas zaista naplaćene, dotične zemlje bile bi još više oslabljene“, priznao je potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis. Dakle, ima smisla smanjiti kaznu, ali je onda treba i naplatiti – a to se do danas nikada nije dogodilo.

Berlin se (još) opire

U prvoj reakciji na predlog iz Brisela, nemački ministar finansija Kristijan Lindner (FDP) ga je odbio. On želi da zadrži tzv. „dužničku kočnicu“ koja je zapisana u nemačkom ustavu i traži da se visoko zaduženim zemljama EU daju jasne smernice. Ne može pitanje javnog duga jednostavno da se prepusti samim dužnicima, smatraju u nemačkoj vladi.

S druge strane, nemački ministar finansija u posebne fondove i posebne budžete parkirao je stotine milijardi izdataka, recimo 100 milijardi za opremu nemačkih oružanih snaga. Iako ti dugovi formalno nisu deo saveznog nemačkog budžeta, Evropska komisija ih ubraja među državne rashode koji podležu evropskim fiskalnim pravilima.

Za razliku od Lindnerove stranke FDP, budžetski stručnjak Zelenih u Evropskom parlamentu Rasmus Andresen zalaže se za veću slobodu ulaganja iz državne kase u Briselu. „Nova fiskalna pravila ne smeju da dovedu do povećanja društvenih podela. Umesto krutih pravila o smanjenju duga, koja mogu da dovedu do socijalnih nejednakosti, pravila moraju da uzmu u obzir realne javne usluge“, smatra političar Zelenih.

„Teško natezanje“

„Predlogom reformi pravila o dugu, Komisija gubi iz vida ono što je ključno: pitanje finansijske stabilnosti. Razvodnjavanjem tih načela Komisija potkopava temelje naše zajedničke valute“, uveren je s druge strane konzervativni evroparlamentarac Markus Ferber iz Hrišćansko-socijalne unije (CSU).

On očekuje teške pregovore između država-članica i Evropskog parlamenta. „Pozicije Severa i Juga su veoma udaljene. Pregovori će biti teški, to bi svima trebalo biti jasno. A ako se dogovor ne postigne, stara pravila stupaju na snagu sledeće godine“, ukazuje Ferber.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.