Evropa se okreće Južnoj Americi?

Posle više od dve decenije pregovora, zaključivanje sporazuma o slobodnoj trgovini između Evropske unije i južnoameričkih država okupljenih u Merkosur – Brazil, Argentina, Paragvaj, Urugvaj – postalo je svojevrsni rat.

Do pre dve nedelje, sporazum je izgledao politički neizvodljivo zbog zabrinutosti Evrope, pre svega zbog krčenja šuma u ​​amazonskoj prašumi. Otpor nevladinih organizacija je bio prevelik.

Ipak, iza kulisa stvari su se pokrenule – uglavnom zbog rastuće zabrinutosti Evropljana za sigurnost snabdevanja u oblastima energije, sirovina i hrane. Poremećaji u globalnim lancima snabdevanja i visoki logistički troškovi tokom pandemije i dramatično izmenjena geopolitička situacija usled ruske invazije na Ukrajinu doveli su do toga da se nacrt ugovora ponovo pojavio u kancelarijama u Briselu i Berlinu.

„Tokom predsedavanja G7, nemačka Vlada mora da pošalje odlučan signal u korist otvaranja tržišta i multilateralizma. Nemačka treba da vodi kampanju za zaključivanje trgovinskih sporazuma, na primer sa zemljama Merkosura ili Australijom, i za reformu Svetske trgovinske organizacije“, kaže Joahim Lang, generalni direktor Saveza nemačke industrije.

Značajni izbori

U ključnim zemljama za ovaj sporazum, političke odluke su već donete ili su pred donošenjem.

U Nemačkoj će nova specijalna predstavnica za međunarodnu klimatsku politiku i bivša šefica Greenpeace International Dženifer Morgan morati da dokaže da može da poveže ambiciozne klimatske ciljeve nove Vlade sa interesima nemačke industrije u spoljnoj trgovini.

Sa ove tačke gledišta, prestrojavanje sadržaja sporazuma o slobodnoj trgovini EU-Merkosur, koji je skupljao prašinu, moglo bi da postane model i šansa za Dženifer Morgan da se dokaže.

U Francuskoj će predsednički izbori u aprilu odlučiti o budućem političkom pravcu zemlje. U Brazilu su izbori 2. oktobra i oni su verovatno ključni: „Sve dok Brazil bude predstavljao Žair Bolsonaro, biće teško potpisati sporazum“, rekao je analitičar za Latinsku Ameriku i ekonomski savetnik Karl Mozes iz Buenos Ajresa u intervjuu sa DW.

Organizacije za zaštitu životne sredine u Bolsonaru vide najvećeg neprijatelja. Sve ankete predviđaju povratak bivšeg predsednika Lule da Silve na vlast. Iako je levičarski političar Lula u prvom mandatu (2003- 2007) imao još katastrofalniji bilans krčenja šuma Amazona od Bolsonara, Lula u aktuelnoj izbornoj kampanji makar signalizuje promene.

Dakle, krajem 2022. biće jasan politički kurs tri teškaša u EU i Merkosuru. Pregovori bi trebalo da se dese u stabilnoj fazi od oko dve ili tri godine bez predizbornih kampanja. Na tome se već radi u Berlinu i Briselu.

Suprotstavljeni pogledi

„EU bi imala znatno niže troškove uvoza i imala bi prednost u odnosu na Kinu u izvozu. Zemlje Merkosura bi imale koristi ako bi u dugom tranzicionom periodu do potpune liberalizacije trgovine sprovele reforme kako bi svoje zemlje učinile spremnim za industrijsku konkurenciju i usluge“, kaže Mozes, koji se jasno zalaže za trgovinski sporazum.

Naročito bi uvozne carine pale za proizvode iz EU. Pored toga, Mozes se poziva na nedavnu odluku Argentine da postane deo kineskog puta svile. Latinska Amerika sigurno očekuje od Evrope da zaštitu klime i životne sredine ne zahteva samo na rečima, već da pruži konkretnu finansijsku podršku.

Sumnje zaštitnika prirode i okoline, koji u sporazumu o slobodnoj trgovini vide ekspanziju ekonomskog modela zasnovanog na potrošnji i eksploataciji, potvrđuje i trenutni razvoj događaja, na primer u vezi sa krčenjem šuma u ​​Amazonu.

„Ukoliko sporazum bude ratifikovan u sadašnjem obliku, poruka je jasna: Profit je na prvom mestu“, glasi kritika Grinpisa u saopštenju krajem 2021. „Planirani sporazum bi bio poguban za klimu i ljude.“

Međutim, upravo bi se ovi ekscesi mogli sprečiti preciznim ekološkim propisima, kontriraju zagovornici sporazuma.

Prema Savezu nemačke industrije, Merkosur je najvažniji trgovinski partner EU u Latinskoj Americi: kompanije iz EU su 2021. u Merkosur izvezle robe u vrednosti od oko 45 milijardi evra. A, izvoz iz zemalja Merkosura u EU iznosio je 42,6 milijardi evra.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.