EU: Zašto su farmeri tako nezadovoljni?

Ministri poljoprivrede EU u ponedjeljak raspravljaju o olakšicama za agrar. S obzirom na proteste poljoprivrednika može se računati s određenim ustupcima, premda EU i dosad izdvaja puno novca za agrar.

Oko polovina članica EU suočila se poslednjih sedmica s protestima poljoprivrednika protiv nacionalne kao i agrarne politike Brisela, iako zbog različitih razloga.

U Nemačkoj se seljaci bune protiv planiranog smanjenja subvencija za dizel. U Poljskoj i drugim istočnoevropskim zemljama seljaci blokiraju puteve i granične prelaze je žele da spreče uvoz jeftinih proizvoda iz Ukrajine.

Evropski savez poljoprivrednika COPA zahteva manje strogih propisa za zaštitu okoline, manje birokratije i bolje uslove na međunarodnom tržištu.

Zato lobisti poljoprivrednika odbijaju trgovinski sporazum s državama Mercosura iz Južne Amerike, jer bi to značilo veću konkurenciju poljoprivrednicima EU, kaže predsednica COPA, Kristiane Lambert u pismu upućenom Evropskoj komisiji: „Nekoliko meseci pre izbora presudnih za budućnost EU (9.juna) poljoprivrednici očekuju da mogu nastaviti svoj posao pod prihvatljivim uslovima, uz prikladan dohodak i s manje muke oko birokratije".

Evropska komisija najavljuje ustupke

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen već je reagovala i povukla jedan predlog zakona, koji je trebalo da prepolovi upotrebu pesticida u EU. Ali, poljoprivrednicima to nije dovoljno. Oni žele  manje ekoloških propisa i manje nametanja pravila iz Brisela.

Šefica pokreta seljaka i građana u Holandiji Karoline van der Plas prigovara da se poljoprivreda ne ceni dovoljno.

„Ljudi koji proizvode našu hranu diskredituju se kao mučitelji životinja, proizvođači otrova, zagađivači tla i uništavači prirode", izjavila je ona za Fajnenšel Tajms.

U četvrtak je Evropska komisija iznela nove predloge. Pritisak koji „trenutno osećaju naši poljoprivrednici mora biti ublažen kako bi snabdevanje hranom bilo zagarantovano", kaže fon der Lajen. „Pojednostavljenje naše agrarne politike i dalje ostaje prvorazredni cilj."

Lobi poljoprivrednika u članicama EU i u Briselu je uticajan. Hršćansko-demokratski poslanici u Evropskom parlamentu stali su na stranu poljoprivrednika. I socijalisti su pokazali veliko razumevanje. Uprkos tome, ne treba se ponašati kao da su pravila, protiv kojih se poljoprivrednici delom bune, s ekološkog gledišta sva pogrešna ili pala s neba.

Manje poljoprivrednika, ista proizvodnja

Zaštita klime, smanjenje emisije štetnih gasova i strukturne promene potrebne su i u poljoprivredi. U to nema sumnje. Samo je pitanje kako to razumno organizovati.

Strukturne promene su već godinama u toku, jer se broj poljoprivrednih gazdinstava brzo smanjuje. Od 2005. je njihov broj opao za trećinu - na 9,2 milona. Većina gazdinstava ima samo jednu osobu koja radi puno radno vreme. Ali, obrađivana površina se nije smanjila. To znači da ima sve manje gazdinstava, koja pak postaju sve veća.

Prihodi poljoprivrednika u Nemačkoj veći nego ikada

Poljoprivrednici u EU proizvode više hrane nego što je potrebno evropskom tržištu, koja se zato izvozi. Statistike  nemačkog ministarstva poljoprivrede pokazuju da su prihodi poljoprivrednika u Nemačkoj poslednjih godina jako porasli. Inflacija je dovela do većih cena u trgovinama. Ali, troškovi proizvodnje nisu tako jako porasli. Jedan zaposleni u poljoprivredi u Nemačkoj je u 2022. imao godišnji prihod od prosečno 43.000 evra. S obzirom na prihode u EU postoje velike razlike. Poljoprivrednici u Španij ili Rumuniji zarađuju osetno manje. A prihodi poljoprivrednika u Holandiji znatno su veći.

Subvencije poljoprivrede su srž EU

EU troši puno novca na poljoprivredu. Agrarna politika je srž EU - od 1962. članice zajednički donose odluke o agrarnom sektoru. Najveći dio zajedničkog budžeta odlazi na agrar.

Iako na poljoprivredu otpada samo 1,6 posto ukupnog društvenog proizvoda EU, na nju odlazi oko četvrtine svih subvencija iz redovnog budžeta. To je 2022. bilo 57 milijardi.

Visoke subvencije pomažu da cene hrane u EU ostaju relativno niske i stabilne. Pre 40 godina je Evopska komisija otkupljivala maslac i mleko, kako bi zadržala stabilnost cena. Danas poljoprivrednici dobijaju subvencije po hektaru obrađene površine, ali i za ekološke programe, zaštitu okoline ili ostavljanje površine neobrađenom. Sadašnji sistem Zajedničke agrarne politike  (GAP) trebalo bi 2027. ponovo da se revidira.