U doba korone mnogi se raduju ukoliko imaju dvorištance. Iako neuporedivo sa kakvom raskošnom baštom, dvorište je makar zaštićeno mesto. Uz malo pažnje, truda i zelenila, dvorište može postati mesto gde se stanari zadržavaju, mesto koje jača zajednicu.
Za Zapadni Balkan se dugo pežorativno govorilo da je „stražnje dvorište“ EU. No nemački državni sekretar zadužen za EU Mihael Rot govori o „unutrašnjem dvorištu“, neumorno zagovarajući konačnu integraciju regiona u evropsku porodicu.
Tom slikom se apeluje na odgovornost i prirodnu pripadnost Balkana ovoj zajednici, ali ona čini vidljivim i velike teškoće. Recimo nejedinstvo unutar EU oko načina na koji će se organizovati integracija Srbije i Crne Gore koje su već u pregovaračkom procesu, Albanije i Severne Makedonije koje bi sada trebalo da počnu pristupne pregovore, Kosova i Bosne i Hercegovine koji su krajnje komplikovan politički teren te, zbog regionalnih sukoba i razlika u stavovima članica EU, u dogledno vreme nemaju šansu za pregovaračke pregovore.
Iako su se članovi kućnog saveta EU još 2003. jednoglasno izjasnili za evropsku perspektivu Balkana, oduvek su bili u svađi oko toga šta tačno započeti sa tim komadom zemlje koji se nalazi između njih, ali kao da im pričinjava više nevolja nego radosti. Neprestano su se sporili oko toga šta posaditi i ko šta treba da zaliva.
Novi stanari imaju nove zahteve, posebno jer se politički korov narcisoidnih vlastodržaca raširio dvorištem, a štetočine napadaju nežne biljčice društvenog napretka. Nedavno je stanar Makron, francuski predsednik, najednom pomenuo novi kućni red za dvorište i time blokirao odavno najavljenu fazu radova - pristupne pregovore za Severnu Makedoniju i Albaniju. Tri meseca koja su usledila bili su mučni i otrežnjujući, vlada u Skoplju se povukla, reformski procesi u obe zemlje su zastali.
U doba korona-virusa su jedinstvo među stanarima i zajednička odgovornost za dvorište potrebniji nego ikad, kako bi se brzo mogla uputiti pomoć pre svega tamošnjim zdravstvenim sistemima. Za političare i stanovnike Zapadnog Balkana je evropska integracija tokom dugih godina čekanja postala mutna perspektiva.
Nedavno je srpski predsednik Vučić oštro kritikovao EU zbog zatvaranje granica i spore pomoći. Istovremeno hvali svog „prijatelja Sija Đinpinga“ za obuhvatnu i brzu kinesku pomoć. Signal: EU za nas nije sve, ima alternativa!
Zato je krajnje vreme bilo da se članice EU konačno odluče za početak pregovora sa Tiranom i Skopljem. To je važan signal regionu. Put do punopravnog članstva još je veoma dug, trajaće dok sve ne bude uređeno tako da evropske vrednosti bez smetnje mogu da cvetaju. Pre svega dok korov korupcije i populizma ne bude tako istrebljen da više ne može da se nadvije nad pravnom državom i slobodom mišljenja.
EU mora da prati ovaj proces uz mnogo baštovanske spretnosti. Da podstiče i zahteva, da snažno finansijski đubri i zaliva. Jer Rusija i Kina trenutno, kao pomagači u nevolji, prete da prekriju trajno evropsko đubrivo za jačanje pravne države.
Ipak, svo baštovanstvo malo vredi ako tlo i seme nisu dobri. Same balkanske države moraju se razviti i prisvojiti evropska merila. Albanija je dobila čitav katalog uslova kako bi prebrodila korumpirane strukture i obezbedila vladavinu prava. Tu listu treba brzo i vidno odraditi.
Obema stranama, i zajednici stanara i Albaniji i Severnoj Makedoniji, mora da je jasno: unutrašnje dvorište Evrope se samo zajednički može razviti u prostor mogućnosti. Na posao!