Erdogan ostaje tvrdoglav uprkos kolapsu turske lire

Turska lira već godinama je u padu, ali sada skoro svakodnevno dostiže nove minimume. Visoka inflacija od skoro 20 procenata ugrožava tu valutu.

Ove srede turska Centralna banka zaustavila je negativan razvoj i po prvi put nakon sedam godina intervenisala na tržištu devizama. To je barem za neko vreme zaustavilo dalji pad lire, ali tek će se pokazati koliko su te mere održive.

-pročitajte još: „Sve je tako skupo, ne znam zašto vlada ništa ne čini“

Centralna banka uzrokuje propast lire

To bi bilo veoma važno za predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, s obzirom na to da među turskim stanovništvom raste nezadovoljstvo zbog toga što on ne uspeva da stavi pod kontrolu turbo-inflaciju i s njom povezane oscilacije cena. Rešenja koja je do sada uvodila vlada, kako u privredi, tako i u monetarnoj politici, nisu uspela. Bez obzira na to, Centralna banka Turske sredinom novembra odlučila je da smanji kamatne stope sa 16 na 15 odsto – prethodno su u oktobru one snižene za dva procenta.

Snižavanje osnovne kamate s ciljem da se smanji inflacija nije uobičajeno. Centralne banke se protiv previsoke inflacije bore obično tako što kamatne stope podižu. Zato je lira, kako su i predviđali mnogi eksperti, nakon te mere i bukvalno propala. Na tržištu se ponekad plaćalo i više od 14 lira za jedan američki dolar. To u prevodu znači da je turska valuta od početka godine pala za 45 odsto.

-pročitajte još: Inflacija u Nemačkoj 5,2 odsto

Erdogan ostaje tvrdoglav

Na kurs u velikoj meri utiče sam Erdogan koji važi za deklarisanog protivnika visokih kamata. Turski predsednik više puta je menjao rukovodstvo Centralne banke, onda kada nisu ispunjavali njegovu agendu u monetarnoj politici. I iako je smanjenje kamatnih stopa dovelo do devalvacije lire, Erdogan ipak ne odustaje od svoje mantre – „kamate su uzrok, a inflacija rezultat“.

Turski predsednik to je ponovio i ovog utorka (30.11.) na državnoj televiziji TRT: Turska snižava ključnu kamatnu stopu kako bi podstakla investicije, zapošljavanje, proizvodnju i privredni rast. Erdogan je ponovio da je uveren da su visoke kamatne stope uticale na skok cena.

Dolari u slamarici

Ekonomski stručnjak Soner Kuru ukazuje da su se i tržište i ljudi već prilagodili činjenici da će se dugoročno nastaviti sa smanjivanjem kamata. „Ljudi pokušavaju sve da bi spasili svoj novac od inflacije. Ali, čak i kada ljudi kupuju zlato, to indirektno dovodi do povećanja kursa, jer su i plemeniti metali vezani za dolar.“

Soner Kuru podseća da su u Turskoj još od 2013. suočeni s rastućim kursom dolara. Sve više ljudi sada pokušava da obezbedi svoju imovinu uz pomoć deviza. „Ljudi će u budućnosti sve više stavljati dolare ’u slamarice’“, kaže Kuru. „Nalazimo se u vremenu u kojem čak i oni koji nikada nisu poslovali s dolarima, sada u toj valuti vide sigurno utočište.“

Privredni rast po svaku cenu

Erdogan je inače izjavio i to da je uveren da će Turska ove godine ostvariti ogroman privredni rast. BDP bi trebalo da poraste najmanje 10 odsto, očekuje predsednik i naglašava da su ključni pokazatelji toga veoma jaki, a i zemlju, kaže, očekuju dugoročne investicije iz inostranstva.

I dok je devalvacija valute problematična u zemlji, strani izvoznici i investitori profitiraju od slabe lire. Pokazuje se da je od toga delimično zavisna i stopa privrednog rasta: prema podacima Turskog instituta za statistiku, privreda te zemlje u drugom kvartalu ove godine porasla je za 21,7 procenata – što je najviša stopa privrednog rasta od 1999.

To je ipak rast koji ne završava u novčanicima običnih ljudi. Ogroman rast cena osnovnih životnih namirnica poslednjih meseci nastavlja da izaziva nezadovoljstvo u Turskoj.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu