Erdogan kao „mangup u pubertetu“
21. avgust 2017.
„Dostignut je novi kvalitet“ – to je standardna fraza iz vokabulara nemačkih političara i kolumnista kada treba opisati neko do sada neviđeno nepočinstvo. Tu je frazu upotrebio šef diplomatije Zigmar Gabrijel odgovarajući na prozivke turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana tokom vikenda. „Ko ste Vi da tako pričate sa predsednikom Turske? Obratite pažnju na granice“, poručio mu je Erdogan i nastavio: „Koliko ste Vi zapravo u politici? Koliko imate godina?“
Iako je pitanje očito retoričko – ciljano podbadanje Gabrijela kojem je po funkciji sledovalo da obznani prve korake protiv Turske – bukvalni odgovor bi glasio: Gabrijel ima 58 godina, šest manje od Erdogana, a u politiku je ušao 1976. kao član Socijalističke omladine Nemačke – iste godine kada je Erdogan postao šef omladine islamističke Stranke nacionalnog spasa.
Tihi pa sve glasniji sukob Ankare i Berlina traje od propalog puča prošle godine kada su u turskom državnom aparatu krenule čistke. Od tada Erdogan ne dozvoljava nemačkim poslanicima da posete vojnike Bundesvera u bazi Indžirlik, zbog čega su ovi tu bazu i napustili. U međuvremenu je uhapšeno 22 nemačkih državljana pod suludim optužbama za terorističku propagandu. Najpoznatiji je novinar Deniz Judžel koji je već šest meseci u samici zatvora Silivri nadomak Istanbula. Nemačka je odobrila azil nekolicini turskih oficira sa porodicama zbog bojazni da bi ih u turskoj sačekao montirani proces zbog tobožnjeg učešća u puču. Tokom vikenda je po nalogu Turske tokom odmora u Španiji uhapšen – pa ubrzo pušten – nemački pisac turskog porekla Dogan Akhanli.
„U biti je autokrata da se ponašaju mangupski. Na to treba odgovoriti snažno, nikako mangupski: snažno znači odmereno, usmereno i koncentrisano“, piše u Zidojče cajtungu urednik političke rubrike Heribert Prantl. „Neke Erdoganove izjave ne zaslužuju pažnju jer im se time samo daje na značaju – poput nečuvenih izjava o nemačkom ministru spoljnih poslova. A ima i Erdoganovih poteza koji traže oštru reakciju – poput hapšenja nemačkih građana iz političkih razloga.“
Osvrćući se na poternicu za Akhanlijem, raspisanu preko Interpola, Prantl u minhenskom listu komentariše: „U Turskoj, za razliku od Španije, ne postoji pravosuđe po načelima pravne države. Erdogan je potčinio sudsku vlast. On to čini kako bi sprečio gubitak sopstvene vlasti. On to čini jer sigurno zna da je prošao zenit njegove moći. Nemačka politika ima veću mogućnost uticaja na Turke u Nemačkoj nego na samog Erdogana. Jedan deo njih se stidi Erdoganovog ponašanja; drugi deo je očaran Erdoganom, njegovim epovima o turskom ponosu i pokušajem da sebe izjednači sa Turskom. Zato reklama za ponovno uspostavljanje pravne države u Turskoj treba da počne u Nemačkoj.“
„Novi kvalitet“ međutim ima i direktni poziv Erdogana nemačkim građanima turskog porekla da na predstojećim izborima ne glasaju za demohrićane (CDU/CSU), socijaldemokrate (SPD), kao ni za opozicione Zelene. Te stranke su, kako je rekao, „neprijatelji Turske“. Gabrijel je ocenio da se radi o „do sada neviđenom mešanju u suverenitet naše zemlje“ i da Erdogan pokušava da „nahuška ljude u Nemačkoj jedne na druge“.
Rojtlinger generalancajger o Erdoganovim izjavama piše: „To nisu reči jednog predsednika, jednog čoveka koji predstavlja svoj narod. To je rečnik nekakvog mangupa u pubertetu. Erdoganove tirade eskaliraju u rečenici: ’Oni su svi neprijatelji Turske.’ Kakva li se oholost krije iza ove rečenice? Erdogan nije Turska. Nemački političari na koje baca kletve su naime osudili isključivo neprihvatljiv izbor reči predsednika, a nikada turski narod.“
Nemačka je zbog hapšenja svojih državljana u Turskoj već upozorila da se u tu zemlju putuje na sopstvenu odgovornost, te povukla državne garancije za investitore i izvoznike u Tursku. No Evropska unija još nije reagovala kao celina – tako Turska i dalje dobija pretpristupnu pomoć iako se sa svih strana ukazuje da je čitav proces evrointegracija Turske odavno samo šarena laža. „Da EU uzima sopstvena pravila za ozbiljno, pristupni pregovori sa Ankarom bi davno bili prekinuti“, kritikuje Štutgarter cajtung.
Pa ipak, nastavlja se u ovom listu, „ako se sruše svi mostovi ka Ankari, EU će izgubiti svaki uticaj na dešavanja u Turskoj. Odnos sa tom zemljom ostaje hod po žici. S jedne strane, EU duguje solidarnost turskoj opoziciji koja se bori za povratak demokratije i evropsku perspektivu. S druge strane, najnoviji Erdoganovi borbeni pokliči traže jasan odgovor: ovako Turska nema budućnost u Evropi.“
priredio Nemanja Rujević