Erdogan bi da ućutka nemačku satiru
11. april 2016.„ZDF-NEO magazin Rojal“ – tako glasi naslov televizijske emisije čiji je autor poznati nemački komičar i satiričar Jan Bemerman (naslovna fotografija). On već godinama izvodi akcije koje izazivaju veliku pažnju javnosti i najčešće raskrinkavaju dvoličnost i licemerje medija i političara. Svojom najnovijom numerom je uskomešao političke krugove i doveo kancelarku Angelu Merkel u vrlo neprijatnu situaciju. On je, naime, u svom TV-magazinu objasnio gledaocima razliku između satire i vređanja – tako što je na primeru pesme o turskom predsedniku Erdoganu pokazao kako izgleda vređanje. Ogradivši se rečima kao što su: „ovo nije satira“ ili „ovo se ne sme“, Bemerman je izgovorio niz najgorih uvreda na račun Erdogana, služeći se slikama seksa, pedofilije i zoofilije. Postavljanje pomenute ograde je – makar i na infantilan način – bilo provokacija koja je satirički uokvirila stihove i oni tako više ne mogu da se tumače kao direktno vređanje turskog predsednika.
Ali, Turska je usmenom diplomatskom notom zatražila od nemačke da kazni Bemermana; pre toga se i kancelarka Angela Merkel distancirala od ovog komičara i rekla da su njegove reči sračunate da „svesno povrede“ (Erdogana). U situaciji u kojoj je dilom o izbeglicama Nemačka dovela sebe u potpunu zavisnost od Turske, Bemerman je pokazao da je „car go“ i u Turskoj i u Nemačkoj – a u nastavku beležimo i reakcije u nemačkoj štampi.
Badiše cajtung (Frajburg): „Verovatno će stvar biti okončana bez sudskog procesa. Bemermanove rimovane uvrede su bile suviše nategnute da bi zaista mogle da pogode stranog državnika.“
Nirnberger nahrihten (Nirnberg): „Kancelarka je javno oštro reagovala na Bemermanovu pesmu koju je okarakterisala kao ono što je satira i bila: svesno povređivanje. Nije joj bilo milije da ćuti, ili da održi pledoaje o slobodi umetnosti i satire, već je pokazala podaničku poslušnost vladi čija joj je naklonost potrebna da se broj izbeglica u Nemačkoj ne bi povećao. Time je tako reći pozvala Ankaru da uruči Berlinu diplomatsku notu sa ciljem da se Bemerman kazni“.
Zidvest prese (Ulm): „Debate o granicama dobrog ukusa ne pomažu kada se radi o osnovnom pravu na slobodu mišljenja. Bemerman je svoje uvredljive stihove uveo najavom da želi da pokaže šta satira u Nemačkoj više ne sme – što je svesno prekoračivanje granice, i provokacija. Da bi izdejstvovala ustupke kada je reč o prihvatu izbeglica, kancelarka Angela Merkel je signalizirala turskom predsedniku da će mu progledati kroz prste to što on krši odredbe pravne države u svojoj zemlji. Skandalčić sa Bemermanom zato pruža i šansu. Merkelova bi mogla da na ovom primeru demonstrira šta je sloboda mišljenja: jedno od osnovnih prava – o kome se može diskutovati, ali koje ne treba bezrazložno kršiti.“
Kiler nahrihten (Kil): „Bemerman je sada kancelarki pokazao ogledalo. Angeli Merkel, koja izlaz iz krize sa izbeglicama traži baš u paktu sa Erdoganom koji gazi slobodu mišljenja i štampe. Upreti prstom u očigledne protivrečnosti u delanju kancelarke koja je od humanosti želela da napravi svoj zaštitni znak: to je obaveza satiričara – kada već u berlinskoj koaliciji to niko ne sme da učini.“
Fokus (Minhen): „Jan Bemerman je tako hteo. Njegov postupak je besprimeran – vapi za kaznom. Niko ne sme da vređa Redžepa Tajipa Erdogana, posebno ne jedan televizijski klovn. U redu, i turskom predsedniku ima ponešto da se zameri; on tlači opoziciju, preti nepodobnim sudijama, vrši pritisak na slobodu štampe. Ali, hej – sada se radi o važnijim stvarima! O izbegličkoj politici Angele Merkel, o jedinstvu CDU i CSU, o reizboru kancelarke svih nas. Izvinjenje Markelove i istraga protiv Bemermana su zato ispravni. Nažalost, u Nemačkoj mu prete samo bedne tri godine zatvora. To neće biti dovoljno da umiri Erdogana. Merkelovoj ostaje samo jedno rešenje: mora da izruči ovog satiričara Turskoj. Najbolje da ga povede sa sobom na sledeće putovanje u Ankaru. Sa lisicama na rukama. Pokloni domaćinima popravljaju raspoloženje. A ono je trenutno važnije od demokratije i ljudskih prava.“