Energetski projekti udaljavaju BiH i Srbiju od EU

Pod naslovom „Draži kineski vrabac nego evropski golub" Frankfurter algemajne cajtung piše o tome kako zemlje Zapadnog Balkana žele članstvo u Evropskoj uniji, ali da, dok se to ne dogodi, one rado uzimaju novac iz Pekinga. List podseća na dva skupa koji se iduće nedelje održavaju u Briselu i Dubrovniku: samit EU-Kina u utorak (16.4.) i susret kineskog premijera Lija Kećijanga i predsednika vlada 16 istočnoevropskih zemalja u petak (12.4).

Frankfurtski list ocenjuje da oba susreta zasenjuju vesti da se „istočna Evropa sve više otuđuje od EU i okreće Narodnoj Republici (Kini)". Kao primer, navodi se izgradnja termoelektrane na ugalj „Tuzla 7". Projekat je vredan 920 miliona evra, od čega dve trećine pokriva kredit kineske državne banke Eksimbank, a jednu trećinu Elektroprivreda BiH. Parlament Federacije BiH odlučio je da dâ garancije za taj kredit vredan 614 miliona evra.

„Zaštitnici životne sredine, finansijski stručnjaci i institucije Evropske unije smatraju da je to pogrešno. S jedne strane, Bosna i Hercegovina oslanja se na tehniku štetnu po životnu sredinu, s druge, opasno visokim garancijama ta zemlja postaje zavisna od Kine, a s treće strane, ta namera u suprotnosti je s propisima EU o podrškama", naglašava Frankfurter algemajne cajtung.

List podseća da je BiH članica Energetske zajednice, koju čine članice EU i treće zemlje, one koje teže članstvu u Uniji. „Nakon provere projekta 'Tuzla 7', sekretarijat Energetske zajednice smatrao je da stopostotna garancija kao državna podrška nije u skladu s pravilima EU. Ta ustanova je zato pokrenula postupak (protiv BiH) zbog kršenja ugovora."

Frankfurtski list prenosi i mišljenje istočnoevropske nevladine organizacije CEE Bankwatch: „Kršenje ugovora bi moglo da odloži pristup Evropskoj uniji i da dovede do toga da evropske kreditne banke uskrate svoje energetske investicije."

Gasovod kroz Srbiju

Bečki Standard piše o sličnom problemu u Srbiji, gde je firmi Gastrans data dozvola za izgradnju gasovoda, što je takođe u suprotnosti s odredbama Energetske zajednice čija je članica i Srbija. Taj gasovod dugačak 400 kilometara trebalo bi da poveže gasovode u Bugarskoj i Mađarskoj, i tako, zaobilazeći Ukrajinu, omogući dostavljanje ruskog gasa u centralnu Evropu. „Gastrans je geopolitički osetljiv projekat, jer on pokazuje okretanje Srbije Rusiji i predstavlja novu varijantu gasovoda Južni tok koji je već proglašen mrtvim."

Austrijske novine podsećaju da je Južni tok propao upravo zbog odredbe EU, odnosno Energetske zajednice, da isto preduzeće ne može da kontroliše proizvodnju, transport i prodaju gasa, te da je ruski Gasprom većinski vlasnik Gastransa, što znači da bi Gasprom opet kontrolisao i proizvodnju i transport i prodaju.

Priredio: Anto Janković

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android